Moj davnašnji san bio je da projektujem takav hotel. Bez obzira na to što su mnogi pokušavali da me odvrate od te zamisli, ipak sam se odlučio da prionem na posao i godinu dana sam prikupljao podatke po internetu i iz raznih knjiga i časopisa. Čak sam stupio u kontakt sa jednim profesorom iz Amerike, našeg porekla, koji je 40-tih diplomirao u Beogradu i preselio se u SAD gde je za NASA radio projekte vezane za život u vanzemaljskim uslovima - priča za „24 sata“ Ivanovič.
Prema njegovom projektu, satelit sa svemirskim hotelom „Starflauer“ nalazio bi se na visini od oko 380 kilometara, s tim da bi prozori soba uvek bili okrenuti ka Zemlji, a kolektori prema Suncu. Prečnik hotela bio bi oko 12 metara, imao bi pet nivoa, 12 soba za goste, kao i sobe i prostorije za osoblje sa svim propratnim sadržajima pravog „ovozemaljskog“ hotela.
- Spoljni izgled hotela ovde je sasvim u drugom planu, pošto su „prolaznici“ jako retki - kroz smeh priča Ivanovič i napominje da su ostali sadržaji ipak morali biti prilagođeni uslovima života u bestežinskom stanju.
- Da sam računao na veštačku gravitaciju, izgubio bih puno zanimljivih sadržaja. Ovako, sve je prilagođeno kretanju ljudi iz svih pravaca. Na primer, vrata, koja na zemlji uzimamo zdravo za gotovo, u klasičnom smislu tamo nisu praktična, pa je taj problem rešen blendama koje se po potrebi u potpunosti uvlače u zid kao na objektivu fotoaparata. Takođe, hodnici su kružnog preseka i sve je prilagođeno antropološim merama čoveka - objašnjava Ivanovič, koji sa suprugom drži projektni biro „InForma arhitektura“.

Sedam dana u „Starflaueru“ 2 miliona dolara
Prema nekim procenama, jednonedeljni boravak u svemirskom hotelu koštao bi oko dva miliona dolara. „Mislim da bi bilo ljudi koji to sebi mogu da priušte, jer ipak je to jedinstvena prilika za ‘šetnju’ po svemiru. Čak je i predviđeno da kao jedan od zabavnih sadržaja hotela bude šetnja svemirom, kada bi vas mehanička ruka ‘iznela’ u svemir da uživate u pogledu“, kaže Ivanovič prisećajući se anegdote kad je jednom od svojih profesora prezentovao to idejno rešenje. „Profesor mi je sutradan rekao da je sanjao zastrašujući prizor da ga velika mehanička ruka iznosi u svemir. Probudio se preplašen i jedva nastavio da spava“, kroz smeh priča Ivanovič.

Svemirski bazen i košarka
„Projekat ima sijaset zanimljivih rešenja. Čovek se po tom hotelu kreće pomoću ruku i nogu, odgurivanjem, i taj prostor mora da bude zaobljen i opremljen hvataljkama. Sve se prebacuje u trodimenzionalni kontekst, tako i hotelski bazen, koji je, u stvari, prostor čija je trećina zapremine „zahvaćena“ vodom koja se veoma zanimljivo ponaša u bestežinskom stanju. Predviđen je i teren za sport sličan košarci, s tom razlikom što se ovde igrači kreću u svim pravcima“, otkriva neke zanimljive detalje Ivanovič.