Dušan Mrakić, državni sekretar Min RiE - Nabuko -samo uz zeleno svetlo Rusa

Državni sekretar Ministarstva za rudarstvo i energetiku, Dušan Mrakić

Protivnici sporazuma sa Ruskom Federacijom, pozivaju se na ugovor koji je 24. decembra potpisan u Moskvi o prodaji 51 odsto NIS-a, navodeći da u „pratećoj dokumentaciji nije preciziran rok za donošenje odluke o prolasku gasovoda Južni tok kroz Srbiju“, kao i da je izgradnja skladišta Banatski dvor, prema tada potpisanom Memorandumu, „neobavezujuća“.

Državni sekretar Ministarstva za rudarstvo i energetiku, Dušan Mrakić, to kategorično demantuje.

-Mi smo tada potpisali Sporazum o osnovnim načelima budućeg ugovora i tu jasno stoji da će gasovod biti izgrađen do 2015. godine. Ali, postoje nagoveštaji da će se taj rok skratiti. Na tome se već radi, smanjivanjem roka izrade Fezibiliti studije. Prvobitno, ona je trebalo da bude završena do kraja juna 2010.godine, međutim biće gotova do kraja ove godine, što znači 6 meseci pre prvobitnog roka, kako bi se do kraja ove godine donela i definitivna odluka o izgradnji gasovoda i tranzitnoj ruti. Iz tog razloga očekujemo da će gasovod biti u funkciji i pre 2015. godine, kaže za „Građevinar“, Mrakić.  Izgradnja skladišta Banatski dvor, po njegovim rečima je više nego izvesna.

-Prema ranijoj projekciji, taj kapacitet bi iznosio 800 miliona kubika gasa. Ali, u Gaspromu računaju da može biti i veći, između 1.200 000 -1.300 000 kubika, navodi Mrakić.

Do sredine aprila, po njegovim rečima, između Gasproma i Srbijagasa biće formirana zajednička kompanija za „Južni tok“, kao i zajednička komanija za izgradnju skladišta Banatski dvor, zbog čega će Srbija „u skorijoj budućnosti postati energetski lider u regionu“.

-Dogovorili smo sa ruskom stranom da se jedan deo gasovoda usmeri ka Republici Srpskoj, a planirano je da jedan krak bude usmeren prema Crnoj Gori, a jedan prema Kosovu i Metohiji. Fezibiliti studija će utvrditi preciznu rutu za prolazak gasa, ali će jedan deo gasa sigurno ići i kroz Hrvatsku.

 Nedavna nestašica gasa, koja je osim zemalja EU pogodila i Srbiju, pokazala je koliko su zagovornici energetskog sporazuma sa Ruskom federacijom bili u pravu, napominje Mrakić, i ocenjuje „da Srbija ovim sporazumom dobija energetsku stabilnost i sugurnost u snabdevanju gasa, kao i upošljavanje preko sto hiljada naših građana na izgradnji gasovoda“.

- Očekivani prihod od tranzita gasovoda kroz našu zemlju zavisi od njegovog kapaciteta. U opciji su različite cifre. U sporazumu sa ruskom stranom, kao minimalna navodi se cifra od 10 milijardi kubnih metara, što prema sadašnjim ocenama iznosi 200 miliona eura godišnje prihoda. Duplo veći kapacitet, pominje se u Fezibiliti studiji koju radimo i tu postoje dve varijente. Po jednoj kapacitet će biti 21, a po drugoj 23 milijardi kubnih metara. Međutim, postoje nagoveštaji da će njegov kapacitet biti za trećinu veći od prvobitno planiranih 31 milijardi kubika. Postoje znači indicije, da njegov kapacitet bude 47 milijardi kubnih metara. Fezibiliti studija bi trebalo da bude završena do kraja juna ove godine, ali mi ćemo već za mesec dana, pošto se urade parametri, znati nešto određenije oko kapaciteta tranzita.

 Mrakić navodi da „ništa ne može da ugrozi ruske planove oko tranzita kroz Srbiju“, pa ni izgradnja paralelnog gasovodnog sistema Nabuko u Bugarskoj, o kome se danas u Srbiji puno govori.

On objašnjava da je „Gasprom“  jedna od najvećih svetskih kompanija- energetski džin i ništa se na planeti, a kamoli na Balkanu, u oblasti energetike ne može dogoditi, a da se Rusi ne pitaju za mišljenje.

 -Oni imaju dugoročne komercijalne ugovore sa svim svojim susednim zemljama- Azarbejdžanom, Avganistanom, Tukmenistanom, znači zemljama koje imaju najvaća nalazišta gasa u okruženju. Drugo, Rusi su ušli u kartel sa zemljama koje osim samih Rusa, najviše raspolažu ogromnom količinom gasa, a to su Iran i Katar. Tom kartelu uskoro treba da se pridruži i Venecuela. Rusi drugim rečima, ostvaruju punu kontrolu nad svetskim izvorima i tokovima gasa. Svidelo se to nekom ili ne, gas koji bude prolazio kroz Bugarsku, neće moći da otiče kroz Nabuko, a da se Rusi o tome ne pitaju, zaključuje Mrakić.

Na zlonamerne tvrdnje da „Gasprom“ nema novca za gradnju gasovoda, iz ove kompanije odgovaraju „da će uprkos svetskoj krizi nastojati da realizuju sve glavne projekte i da će možda povećati kapacitet Južnog toka“.

 Kako ocenjuje ruska strana, izgradnja gasovoda „Južni tok“ koštaće oko 25 milijardi evra.Više od četiri milijarde trebalo bi da bude potrošeno na postavljanje gasovoda po dnu Crnog mora, nadzemnih magistrala do Austrije u dužini od oko 1.300 kilometara, a do obale Grčke, u dužini od 990 kilometara, još oko 15 do 20 milijardi evra.