Za građane koji još uvek nemaju obezbeđen krov nad glavom, a
njihova primanja ne prelaze mesečno 100 000 dinara, Vlada je za period januar-decembar
2009.godine, polovinom februara ponudila Program dugoročnog stambenog kreditiranja.
Uslov je da stan bude manji od 50 kvm, a cifra koju je Vlada voljna da subvencioniše
je 40 000 evra. Cilj ovih mera je da se pod nešto povoljnijim uslovima nastavi kreditna
aktivnost banaka, kako ne bi posustao proces stanogradnje, a time i građevinske
industrije Srbije. O odzivu ovih mera kod građana, investitora i banaka, u ovom
trenutku može samo da se nagađa. Dok generalni sekretar banaka Veroljub Dugalić
veruje, "da će potrošački i stambeni krediti građana u narednom periodu i dalje
rasti", neki ekonomisti ocenjuju suprotno.
- Sumnjam da će se građani lako usuđuvati da uzmu kredit jer
se oni vezuju za stranu valutu, a ne znamo kako će se kretati kurs domaće. Drugi
razlog je, što niko sa sigirnošću ne može da predvidi kakvi će mu biti prihodi u
narednom periodu. Kriza je i svi su poslovi manje više neizvesni, kaže za naš list
prof. Danijel Cvetičanin.
Najava Vlade da će subvencionisati
neki iznos kredita, generalno znači da će država davati učešće, ili plaćati kamatu
za one koji su uzeli kredit. Ali, Cvetičanin je skeptičan prema obećanoj subvenciji
od 40 000 evra.
-Ne bi bilo pristojno da komentarišem jer nemam ništa lepo da
kažem o pukim obećanjima i želji Vlade da će subvencionisati silne poslovne, industrujske
poduhvate pa i potrošnju. Vezano za najnovije mere, ukoliko građanin kupi stan od
100 000 evra, država će subvencionisati iznos do 40 000 sa jedan ili dva posto kamatePreostalu
vrednost kredita građanin plaća po važećoj kamatnoj stopi od 17 ili 18 posto. A,
svi znaju da su kamate u Srbiji izuzetno visoke, zbog čega je naš finansijski sistem
daleko inferiorniji ne samo od svih zemalja EU, već i od zemalja u regionu.
Cvetičanin odbacuje tvrdnje Dugalića "da se kreditna aktivnost
banaka u narednom periodu neće smanjivati".
-Ovih godina strane banke u Srbiji su emitovale kredite uglavnom
iz sredstava svojih matičnih banaka iz inostranstva. Sada je situacija sasvim drugačija,
njihove centrale gledaće da obezbede sredstva za sopstveno tržište, ne verujem da
imaju toliko novca da bi plasirali i ovde.
Ekonomisti navode, da
je svrha subvencija koje država najavljuje privredi i građanima za potrošačke i
stambene kredite, povećanje tražnje za potrošnim i trajnim dobrima. Ovim se u startu
pospešuje proizvodnja, što je i posredno cilj subvecionisanja. Ključno pitanje je,
da li će zbog opšte neizvesnosti, mogućnosti smanjenja prihoda i gubitka posla,
te subvencije države biti dovoljno stimulativne da bi ohrabrile građane, da uđu
u kredite.
I bankari i ekoministi
se slažu da je prilikom potpisivanja ugovora o kreditu, najproblematičnija devizna
kluzula, odnosno vezivanje dinara za kurs eura. Ipak, i pored uveravanja guvernera
Radomira Jelašića, da je dinar stabilan, niko ne zna koliko će on vredeti za nekoliko
meseci.
Građani koju su poslednjih
godina uzimali stambene kredite su, po oceni stručnjaka, na dobitku jer je kurs
bio precenjen u odnosu na evro. Ali, šta će biti kad evro ode na 120 ili 130 dinara,
pita se prof. Mlađen Kovačević.
Takođe,da ne govorimo o ceni tog novca koji je u Srbiji
daleko skuplji nego u Nemačkoj recimo gde su kamatne stope na godišnjem nivou 1
ili 2 posto, a u V. Britaniji manje od 0, 5 posto.
Kovačević smatra da je referentna stopa koju formira Narodna
banka Srbije nepristojna i da bi je bitno trebalo smanjiti. Da ne govorimo o referentnoj
stopi od 16 ili 18 posto, koju formiraju poslovne banke, navodi Kovačević.
O kreditnoj aktivnosti
banaka u narednom periodu, da bi potkrepili očekivanja generalnog sekretara Uduženja
banaka Srbije, Veroljuba Dugalića, pokušali smo nešto da saznamo i neposredno od
banaka. U beogradskoj filijali, belgijske KBC banke u Požeškoj ulici, i pored obećanja
nisu bili raspoloženi da govore za naš list. Odgovor nismo dobili ni od grčke EFG
Eurobanke, kao ni Alfa i Meridian banke čiji je
jedan od akcionara, kako su mediji navodili, potpredsednik vlade Božidar Đelić.
U domaćoj, Komercijalnoj
banci, ističu da nemaju razloga da kriju uslove kreditiranja u ovoj godini, koji
se po njihovoj oceni ne razlikuju u odnosu na prošlu.
Kažu da ova banka odobrava stambeno kreditiranje od 2006. godine,
i da je od ukupnog broja podnetih zahteva do danas odobreno preko 7 600 zahteva.Krediti
su indeksirani u eurima, odnosno otplata kredita vrši se mesečno u dinarskoj protivvrednosti
EUR po srednjem kursu NBS na dan uplate mesečnog anuiteta. Kamatna stopa po kojoj
se odobravaju stambeni krediti je promenljiva i iznosi 7,30% na godišnjem nivou,
a maksimalan rok otplate kredita je 30 godina.
Jugoslava Smiljković iz Odeljenja za odnose sa javnošću, saopštila
nam je da su opšti uslovi za odobravanje kredita, nepromenjeni:
-da podnosilac zahteva svoja redovna mesečna primanja prima preko
tekućeg računa naše banke
- da ima stalni radni
odnos najmanje 6 meseci kod sadašnjeg poslodavca (ukupan radni staž minimalno
12 meseci s tim da prekid radnog staža ne sme biti duži od 7 dana)
-da ima najmanje 23 godine starosti u momentu podnošenja zahteva
(maksimalno 45 godina starosti u momentu podnošenja zahteva za subvencionisani stambeni
kredit)
-da ima maksimalno 65 godina starosti u momentu otplate poslednjeg
mesečnog anuiteta i da klijent ima kreditnu sposobnost, odnosno da njegovo maksimalno
zaduženje iznosi do 50% redovnih mesečnih neto prihoda.
Sagovornica nam je saopštila
i da je kod svih stambenih kredita potrebno učešće od min 10% (odnosno 5% za subvencionisane
stambene kredite) u slučaju kada je sredstvo obezbeđenja, odnosno hipoteka, objekat
koji je i predmet kreditiranja.
Učešće nije obavezno, za kredite kod kojih se pod hipoteku stavlja
drugi objekat i čija je procenjena vrednost 30% veća od vrednosti kredita.
-Kod svih stambenih kredita građanima, obavezno sredstvo obezbeđenja
je hipoteka na uknjiženu ili neuknjiženu nekretninu. Kada je sredstvo obezbeđenja
neuknjižena nekretnina u fazi izgradnje, potrebno je da ista bude minimum 80% završena,
kao i da je izgrađena u skladu sa projektnom dokumentacijom. Zemljište ne može da
bude predmet hipoteke, navela je Smiljković.
Građani se, po njenim rečima, najviše raspituju za visinu mesečnog
anuiteta, visinu kamate, kao i rokove za obradu zahteva i realizaciju kredita.
-Kod bračnih parova, ukoliko postoje dva korisnika kredita (tzv.
solidarni dužnici), sabiraju se primanja oba korisnika. Takođe, oba korisnika se
obavezuju i na vraćanje kredita, naveli su u Komercijalnoj banci.
Na konferenciji
za novinare, polovinom februara ove godine generalni sekretar Udruženja banaka Srbije,
Veroljub Dugalić, izneo je podatke o iznosima kreditnog zaduženja preduzetnika,
pravnih lica i stanovništava Srbije, sa poslednjim danom 2008. godine i 31. 1.
2009. godine. Ocenio je da nema većih pomeranja u iznosima korišćenja kredita, duga
i kašnjenja njihove isplate, u odnosu na kraj prošle godine. Naveo je da su građani
Srbije među najmanje zaduženim u okruženju, da samo su građani Makedonije manje
zaduženi, po glavi stanovnika. Prema tim pokazateljima, od Srbije su zaduženiji
i građani Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine. Ovo je ilustrovano
primerom Hrvatske čiji su građani zaduženi sa po 3.734 EUR , dok po glavi stanovnika
taj dug u Srbiji iznosi 576 EUR.
Cvetičanin ipak tvrdi da to nisu relevatni pokazatelji.
- Naši građani prema tim brojkama nisu mnogo zaduženi.Ali su
prema mogućnosti vraćanja, veoma zaduženi. Zavisi koji se parametri uzimaju prilikom
takve računice, ako se uporedi standard naših građana i nezaposlenost u Srbiji,
sa standardom građana Hrvatske ili Slovenije, ako se zna da Srbija ima 1. 600
000 penzionera i milion nezaposlenih lica, onda su naši građani itekako zaduženi.
