"Južni tok" - Gasovod - višestruka korist

Ugovorom o kupovini 51 odsto kapitala NIS-a, koji su postpisali generalni direktor Gasprmonjefta, Aleksandar Đukov, i  ministar energetike Srbije Petar Škundrić,

Gaspromnjeft se obavezao da će uplatiti 400 miliona evra i taj transfer novca izvršen je krajem januara ove godine. Takođe, ovim ugovorom, predviđena su i dodatna ulaganja u iznosu od 547 miliona evra, koliko se Gaspromnjeft obavezao da će investirati u modernizaciju NIS-a.
Posle uplate iznosa od 400 miliona evra, 31. januara 2009. godine, usledio je prenos 51 odsto akcija NIS-a ruskom naftnom gigatnu Gaspromnjeftu, kao i promena u dosadašnjoj organizaciji i menadžmentu NIS-a. Nakon prenosa većinskog kapitala ruskom gigantu, usledilo je imonovanje borda direktora, koji će ispred Gaspromnjeta činiti 6 predstavnika UO, a ispred srpske strane 5. Za novog predsednika Upravnog odbora NIS-a, kandidovan je predstavnik Gaspromnjefta Dmitrij Mališev.
Gasni aranžman sa Ruskom Federacijom, prema načelnom sporazumu sa Rusima, podrazumeva i izgradnju gasovoda koji će prolaziti kroz Srbiju, u dužini od 400 kilometara, kao i izgradnju skladišta Banatski dvor.  Decembra meseca je u Moskvi, prilikom potpisivanja ugovora o prodaji NIS-a, sačinjen i Protokol o osnovnim uslovima za osnovni sporazum o saradnji Gasproma i Srbijagasa za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju, koji su potpisali predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Tom prilikom donet je  i Memorandum o uzajamnom razumevanju Gaspromeksporta i Srbijagasa za završetak podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, čiji su potpisnici sa zamenikom predsednika UO Gasproma Aleksandar Medvedev i Dušan Bajatović.

Po rečima Bajatovića, očekuje se da do jula 2010. godine bude završena Studija izvodljivosti za gasovod Južni tok i da će se na predlog Gasproma, raditi dve varijante studije. Jedna za kapacitet od 21,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a druga od 23,1 milijardu.Sporazumom je po njegovim rečima, predviđena količina od najmanje 10 milijadi kubnih metara gasa.

Kao politička garancija realizacije ovih projekata predviđena je bila zajednička izjava, na koju su paraf stavili predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.
Medvedev je nakon potpisivanja rekao da ta dokumenata pružaju energetsku bezbednost kako Srbiji, tako i Rusiji i celoj Evropi. „Između Srbije i Rusije postoje čvrsti, prijateljski i sigurni odnosi koji se mogu nazvati strateškim partnerstvom“, kazao je on. Dodao je, da je sporazumom „ stavljena  tačka na skoro jednogodišnje pregovore o energetskoj saradnji i ujedno započeo uzajamno koristan rad na realizaciji energetskih projekata koji će biti dodatan impuls za dalju saradnju“.

Inače, pre nego što je decembra 2008. stavljen paraf o prodaji NIS-a, između Vlade Srbije i Ruske Federacije, februara prošle godine, potpisan je Sporazum o saradnji i realizaciji projekta o izgradnji gasovoda za tranzit prirodnog gasa preko teritorije Srbije. Zauzvrat Rusima je tada obećana prodaja većinskog paketa 51 odsto akcija NIS-a, bez tendera, po ceni od 400, uz dodatnih 500 miliona evra, koliko se predviđaju troškovi investicija u Naftnoj kompaniji Srbije.

Sporazumom koji je tada s ruske strane potpisao Dmitrij Medvedev, a sa srpske Vojislav Koštunica, obuhvaćena je izgradnja magistralnog gasovoda kojim Srbija postaje deo tzv. Južnog toka gasovoda kojim se, preko Bugarske, Grčke i Italije obezbeđuje snabdevanje zapadne Evrope ruskim gasom.

Najmanja propusna moć gasovoda trebalo bi da bude deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, a prolaskom gasovoda očekuje se da će Srbija moći da ubire prihod od 200 miliona dolara, samo na osnovu taksi.

Predviđena je i izgradnja podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru kod Zrenjanina. Za te svrhe, planirano je bilo osnivanje zajednička kompanije pri čemu bi ruski partner imao 51 odsto i u vlasništvu kompanija koja bi bila zadužene za izgradnju i upotrebu gasovoda i podzemnog skladišta gasa.

Sporazum o gasovodu zaključen je na 30 godina uz mogućnost produžavanja, a izmene su moguće uz saglasnost obe strane.

Inače, Ruska kompanija „Gasprom“ najveći je svetski proizvođač gasa koji podmiruje približno trećinu gasnih potreba zapadne Evrope.

Gaspromu pripadaju najbogatije zalihe prirodnog gasa u svetu, a njegov udeo u svetskim dokazanim rezervama je oko 17 odsto. Projekat „Plavi potok“ je jedan od trenutno najvećih u svetskom gasnom sektoru i vrednost celog projekta procenjuje se na 5,4 milijardi dolara.

Očekivanja su da magistralni gasovod donese višestruke koristi privredi i našim građanima, pre svega- sigurnost u snabdevanju, regionalno liderstvo Srbije u energetici, smanjenje potrošnje električne energije i manje zagađenje životne sredine.