Krupne ambicije resornog ministarstva - Srbija veliko gradilište
Prema najavama ovog Ministarstva, ni restriktivna sredstva namenjena
ovom ministartvu u 2009.godini, niti svetska ekonomska kriza, neće zaustaviti razvoj
drumske i železničke mreže Srbije. „Srbija će u ovoj godini biti jedno veliko gradilište,
a radovi će se obaljati na deonicama od Horgoša do Novog Sada, preko Niša, Leskovca,
Dimitrovgrada do makedonske granice“, kažu u ovom ministarstvu. Kako to predviđa
i Nacionalni investicioni plan, drumski Koridor 10 biće kompletiran do 2012. godine.
Leva traka autoputa od Horgoša do Novog Sada koštaće 150 miliona evra, dok će izgradnja
deonice od Niša do Dimitrovgrada stajati 620 miliona evra, koliko je potrebno i
za deo autoputa od Leskovaca do Preševa.
Komletna severna trasa Koridora 10 biće puštena u saobraćaj do
aprila 2011. godine. U toku su radovi i u zoni Preševa, a komletna deonica od Grabovice
do makedonske granice, u dužini od 74,2 kilometar,a kako su najavili u Ministarstvu
za infrastrukturu biće zavrešena do maja 2012. godine. Od Proseka do Dimitrovgrada
gradiće se nova trasa autoputa dužine 83,6 kilometara, pa bi do marta 2012.godine,kako je najavljeno,trebalo da budu završeni svi
radovi na deonici Niš-Dimitrovgrad do bugarske granice.
Izgradnja drumskog Koridora 10 ima ekonomski i razvojni značaj
za Srbiju jer će doprineti privlačenju stranih investicija, smanjenju nezaposlenosti
i ravnomernom regionalnom razvoju Srbije. Bez obzira što će tenderi biti međunarodni,
na radovima će uglavnom biti upošljeni domaći građevinari, a samo putarske firme
uposliće preko hiljadu novih radnika.
Najveći deo sredstava biće obezbeđen iz kredita, pri čemu je
Svetska banka već odobrila kreditnu tranšu od 400 miliona evra. Tome treba dodati
i kredit od 540 miliona evra Evropske investicione banke, kao i 150 miliona evra
koje je odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj. Iz Helenik plana, koji je pre
nekoliko godina obećala Grčka stići će 100 miliona evra, a iz domaćeg budžeta, u
naredne četiri godine u ove svrhe biće izdvojeno blizu 400 miliona evra.
Saobraćaju na Koridoru 10 značajno će doprineti i izgradnja mosta
kod Beške, koji povezuje autoput Beograd -Novi
Sad. Rekonstrukcija starog i izgradnja novog mosta na kojima
su angažovane austrijska „Alpina“ i nemački „DSD“, prema najavi Ministarstva za
infrastrukturu, biće zavšena do polovine septembra 2009.godine. Stari most poznatiji
kao Žeželjev, koji je tokom NATO agresije oštećen u dva navrata, u fazi je rekonstrukcije.
Projektovan je pre trideset godina, ubraja se u veoma dugačke mostove, a po visini
iznad terena i vode ulazi u kategoriju izuzetno visokih mostova. Reč je o jednom
od najopterećenijih mostova u našoj zemlji , preko koga u zimskoj sezoni prokrstari
oko 11 000, dok tokom leta ovde dnevno prođe i 15 000 vozila. Novi betonski
most imaće istu siluetu kao postojeći, zbog čega ga već zovu „blizanac“. Istovetnost
spoljnog izgleda novog mosta, sa starim je bio jedan od uslova konkursa. Njegova
dužina iznosiće 2. 205 metara, širina 15 metara, inače više od 40 stubova visine
i do 60 metara, dve vozne i jednu zaustavnu traku. Udaljenost između ograde dva
mosta biće pet metara, a njihov osovinski razmak 19, 4 metara.
U ambiciozan plan Ministarstva za infrastrukturu ulazi i obilaznica oko Beograda koja bi takođe
trebalo biti završena do 2012. godine. Ukupna dužina obilaznice je 50 kilometara,
a po završetku radova bi trebalo da ima četiri saobraćajne trake, dve zaustavne
trake i razdelni pojas. Ukupna vrednost radova procenjuje se na 520 miliona evra.
Puštanjem u saobraćaj cele obilaznice, uveliko će se rasteretiti tranzit kroz centralno
gradsko jezgro što govori i podatak od blizu
30 000 vozila dnevno, koliko će prema recima stručnjaka, koristiti ovu obilaznicu.
Krajem septembra prošle godine pušten je u saobraćaj deo obilaznice
od Ostružnice do Orlovače, u dužini od 7,7 kilometara, a ove godine radiće se na
delu od Batajnice do Dobanovaca u dužini od 10, 5 kilometara. Sredstva za ovu trasu,
u iznoseu od 115 miliona evra, obezbeđena su iz kredita koji je ratifikovan u Skupštini
Srbije, a za deo puta Orlovača- Bubanj potok u dužini od 12, 7 miliona evra čiji
je završetak predviđen do 2012. godinu, biće potrebno još 200 miliona evra.
Uskoro Megapolis
Dok se završetak radova na izgradnji putne mreže najavljuje za
kraj 2012.godine, projekcija izgradnje i modernizacije železničkog Koridora 10,
seže do 2016. godine. Za modernizaciju i izgradnju ovog pružnog pravca potrebno
je 4, 6 milijardi evra, a do kraja 2012. očekuje se završetak radova u vrednosti
1,1 milijardi evra. Prema najavi resornog ministra, Milutina Mrkonjića, u nekoj
bliskoj budućnosti imaćemo šine kojima će vozovi krstariti 160 kilometara na sat,
a duž kompletnog koridora biće dva koloseka. Izgradnjom drugog koloseka na ovoj
međunarodnoj trasi očekivani tranzitni prihodi železnice Srbije, bili bi višestruko
uvećani.
U okviru železničkog Koridora 10, najvažniji projekat je završetak
železničke stanice Prokop, gde će radovi biti kompletirani do aprila 2010. godine.
Vrednost ugovora potpisanog prošle godine između „Železnica Srbije“ i „Energoprojekta“
kao investitora iznosi 230 miliona evra. Od toga se 80 miliona evra odnosi na troškove
izgradnje železničkih infrastrukture: železničke stanice površine 40.000 kvadratnih
metara, sa šest perona i deset koloseka dok se preostalih 150 miliona evra, odnosina izgradnju poslovno stambenog kompleksa, pošto
je ugovorom sa „Železnicom Srbije“, „Energoprojekt“, kao investitor, dobio pravo na izgradnju 128. 000 kvadratnih metara stambeno-
poslovnog prostora. Od toga će „Železnicama Srbije“ pripasti 2.200 kvadratnih metara.
U toku su radovi ispod ploče koja prekriva koloseke i perone, gde će takođe biti
izgrađeno još 25.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, od kojih će „Energoprojektu“
pripasti još 10.000 kvadrata, dok je ostatak biti namenjen funkcionisanju železničkog
saobraćaja.
Sumu od 230 miliona evra, koliko je ugovorena vrednost radova,
„Energoprojekt“ će finansirati iz vlastitih izvora, odnosno bankarskih kredita,
a Direkcija za gradsko građevinsko zemljište finansiraće izgradnju pristupnih saobraćajnica,
u iznosu od 16 miliona evra.
Podsećanja radi, ovaj projekat započeo je pre 45 godina, sa planom
da stanica bude završena još 1976. godine. Nakon dvadesetogodišnje stagnacije, investicioni
radovi na Prokopu su intenzivirani 1996. godine, da bi već krajem 2000. godine zbog
manjka novca opet bili obustavljeni. Radove tokom devedesetih godina izvodio je
upravo „Energoprojekt“ i trenutno su u funkciji samo dva koloseka koje koristi Beovoz.
Pilon mosta kao dve „Beograđanke“
Početkom decembra meseca prošle godine počela je izgradnja
novog mosta za drumski i šinski saobraćaj, čiji je rok završetka proleće 2011. godine.
Most na Savi povezivaće Čukaricu i Novi Beograd i za 40 posto rasteretiti ulicu
Vojvode Mišića, Brankov most i Gazelu. Most će se protezati od Topčidera do Bloka
70 i njime će moći da prolazi 12 000 automobila za sat vremena. Sa obe strane Save
nalaziće se dve velike petlje, a na špicu Ade Ciganlije biće pilon mosta visine
200 metara, (kao dve „Beograđanke“). Budući zaštitni znak srpske prestonice biće
dugačak 929 metara, imaće dve staze za pešake i bicikliste i dva koloseka namenjena
metrou, ukupne širine 45 metara. Vrednost ovog projekta, na koji Beograđani čekaju
godinama, iznosi 118 miliona evra. U konkurenciji desetak firmi pobedilo je idejno
rešenje slovenačke firme „Ponting“, a izvođenje radova povereno je konzorcijumu,
koji čini austrijski „Por“, nemački „DSD“, i slovenački „SCT“.
