Sredinom prošle godine započeta je dugo najavljivana popravka
jedinog beogradskog prelaza preko Dunava - Pančevačkog mosta. Radovima na ovom mostu,
prethodila je kritika generalnog direktora CIP-a Milutina Ignjatovića, koji je u
više navrata upozoravao gradske i republičke vlasti „o opasnosti odlaganja obnove
ovog mosta“. Napominjao je „da radovi na Pančevcu moraju početi što pre kako život
ljudi ne bi bio u opasnosti“.
- U najkritičnijem stanju su bili „metalni sanduci“. Da letos
nisu počeli radovi, mogli bismo da bacimo kompletnu projektnu dokumentaciju koju
smo uradili, jer bi postala neupotrebljiva - ističe Ignjatović. Objašnjava da se,
pošto se krenulo sa opravkom, najpre hemijskim putem skinula rđa, posle čega je
počelo nanošenje antikorozivne zaštite. Obnova „Pančevca“, kako je najavljeno, trajaće
dve godine, a radovi će biti obavljani tako da nijednog trenutka saobraćaj neće
biti u potpunosti obustavljen.
Od svih šest beogradskih mostova, neračunajući onaj kod Ostružnice,
u najkritičnijem stanju je najduži i najprometniji - Gazela. Iako je projektovana
za 38.000, ovu najveću raskrsnicu puteva u zemlji, dnevno pređe oko 160.000 vozila.
Upravo je gustina takvog saobraćaja i njegovo redovno funkcionisanje, jedan od glavnih
razloga zbog kojeg se Grad i Republika, ne usuđuju da započnu popravku Gazele. Prema
mišljenju saobraćajnog stručnjaka koji je 35 godina radio u Sekretarijatu za saobraćaj,
Milana Milosavljevića, „niko se ne usuđuje da započne radove na mostu u zimskim
mesecima, jer bi to izazvalo kolaps na ulicama“.
- Obnova Gazele spada u redovno održavanje i to nije nikakav
projekat koji bi trebalo da doprinese smanjenju gužvi u glavnom gradu. Kada bude
završena opravka, most će biti bezbedniji, ali će kolapsa i dalje biti. Jedino rešenje
je da se napravi najmanje još jedan most preko Save - naglašava Milosavljević.
Miloš Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže
da je za utvrđivanje stepena oštećenja Gazele potrebno više meseci, ali ističe da
je vidljivo da je gornji deo mosta u zabrinjavajućem stanju, što je pokazala i analiza
koju je pre nekoliko godina uradio „Most projekt“. Zbog toga je Dragoslav Šumarac,
nekadašnji ministar za građevinu, 2004. godine upozorio „da je ovaj most, a naročito
njegova čelična konstrukcija, u kritičnom stanju i da radovi moraju da počnu što
pre“, ali se na ova upozorenja dosad niko nije ozbiljno osvrtao.
U najboljem stanju za sad je Stari savski most, koji je nedavno
temeljno obnovljen. Zabeleženo je da su u vreme radova na mostu, neki građani rizikovali
živote, kako bi prešli s jedne obale reke na drugu.Uprkos upozorenjima radnika i vidno postavljenoj
signalizaciji koja je ukazivala da je u toku popravka, neki građani su vozilima
pokušavali da pređu ovu ćupriju, pa je sreća da niko nije nastradao.
Taman kada su nadležni pomislili
da je višemesečnom poslu na Starom savskom mostu došao kraj, radnici su dobili novi
zadatak- da postavljaju nove katadioptere (reflektujuće oznake poznatije kao „mačije
oči“), koje su lopovi samo nedelju dana po okončanju obnove uspeli da odnesu. Ove
sprave služe za bolju orijentaciju vozača koji noću prelaze most, a prema rečima
Snežane Voštinarov, direktorke „Beokom servisa“, od ukupno 80 postavljenih katadioptera
ukradeno je 35. Procenjuje se da jedno „mačje oko“ košta oko 500 dinara, što znači
da je ukupna šteta bila oko 17.500 dinara.
Most kod Ostružnice nedovoljno iskorišćen
Ostružnički most, kao deo saobraćajnog poluprstena oko glavnog
grada, završetkom takozvanog sektora četiri obilaznice oko Beograda, dobio je još
više na značaju. Ovaj prelaz preko Save, građen u vreme sankcija i najteže krize,
ozbiljno su 1999. godine oštetile NATO bombe, a od obnove 2004. godine nije iskorišćen
u očekivanoj meri.
