prof. Mlađen Kovačević - Sve precenjeniji dinar ugušio privredu

Ekonomska recesija u svetu imaće još teže posledice u Srbiji, imajući u vidu visinu spoljnog duga zemlje, koji u ovom trenutku iznosi 28 milijardi dolara.  Po oceni guvernera Radomira Jelašića i ekonomskoj statistici, Srbija je u redu srednje zaduženih zemalja, a faktički smo visoko zadužena zemlja, tvrdi Kovačević.

On kaže da pojedini predstavnici Vlade ne iznose realne parametre kada govore o ukupnoj zaduženosti zemlje i na taj način svesno uljuljkuju i obmanjuju građane Srbije. Tim pričama oni žele da prikažu da ima dovoljno prostora za novo zaduživanje države u inostranstvu. Kad predstavnici Vlade govore o spoljnoj zaduženosti, oni po rečima Kovačevića, „uzimaju u obzir samo javni dug, odnosno deo tog duga za koji se država direktno zadužila kod međunarodnih finansijskih institucija“. Ako je u pitanju, recimo, zaduženje železnice ili EPS-a, iako se država tu pojavljuje kao garant, oni takve dugove ne računaju. Međutim „ukupan spoljni dug podrazumeva zaduženja Vlade, kao i državnih i privatnih firmi i banaka na teritoriji jedne zemlje, i taj dug Srbije u ovom trenutku iznosi 29 milijardi dolara“, ističe prof.  Kovačević.

-Po njima javni spoljni dug iznosi oko 6,8 milijardi dolara i takav iznos duga stavljaju u odnos sa bruto nacionalnim proizvodom, a taj BNP je zbog vrlo visoke inflacije i promene statističke metodologije ekstremno „naduvan“. Zato je po toj nakaradnoj računici, on u prošloj godini recimo, šest puta bio veći nego u 2000. godini. Kada taj javni dug stave iznad razlomačke crte, a ispod taj naduvani BNP, onda proizilazi da je Srbija nisko zadužena zemlja.

Ceo dug Srbije, bilo da je državni, dug banaka ili preduzeća, a njegovo servisiranje moraju obezbediti građani ove zemlje, pa Svetska banka ne pravi razliku između javnog i dugovanja preduzeća i banaka.

- Oni taj ukupan spoljni dug stavljaju prema BNP i kažu ako je zaduženje u jednoj godini prešlo 80 posto BNP u odnosnoj godini, te da je zemlja visoko zadužena. Ako je taj procenat ispod 80 posto, da biste stekli pravu sliku zaduženosti, morate staviti u razlomak iznos zaduženja u jednoj godini i izvoz roba i usluga. Pa, ako je dug u jednoj godini 2,2 puta ili više veći od izvoza roba i usluga u toj godini, zemlja je visoko zadužena. Po tom pokazatelju Srbija je u 2007.godini bila visoko zadužena zemlja.

-S obzirom da je za poslednjih 3 meseca 2008.godine naglo opala mogućnost zaduživanja u inostranstvu, odnos spoljnog duga i vrednosti izvoza robe i usluga obračunatih u dolarima bio je u 2008. nešto manji od 2,2. pa bi se iz toga mogao izvući površan zaključak da se Srbija našla u grupi srednje zaduženih zemalja. Međutim, kad obračunate zaduženje u evrima i izvoz roba i usluga u evrima, u 2008.godini, svi su izgledi da smo i u prošloj godini bili visoko zadužena zemlja. Naglasimo da je po kriterijumima MMF-a jedna zemlja visoko zadužena ako je iznos isplata po osnovu servisiranja spoljnih dugova u toku te godine prešao 25% vrednosti njenog izvoza robe i usluga u toj godini. Srbija je u prošloj godini imala taj iznos preko 26%, pa je bila u grupi visokozaduženih.

Problem sa kojim će se Srbija realno suočiti u ovoj godini je i vraćanje dugova međunarodnim poveriocima.

Ovo iz razloga pada BNP-a,  ali i manjeg priliva kreditnih sredstava u ovoj godini.  

 -Po osnovu servisiranja spoljnog duga Srbija je u prošloj godini isplatila 3,908 milijarde dolara. Naš izvoz roba i usluga bio je blizu 15 milijardi dolara. Kad prvu veličinu stavite iznad, a drugu iznad razlomačke crte, odnos je veći od 25 posto.

U ovoj godini Srbija će takođe morati da obezbedi sredstva za vraćanje spoljnog duga u iznosu od oko 3,5 milijarde evra, ili preko 5 milijardi dolara. S druge strane, imaćemo smanjen izvoz roba i usluga. Zapravo on se već mesecima smanjuje, jer je najveći izvoznik „ Ju Es Stil“ faktički stao sa proizvodnjom, a cene naših baznih izvoznih proizvoda- čelika, bakra i aluminijuma su drastično pale, pri čemu Svetska banka predviđa da će ogroman broj primarnih proizvoda imati drastično niže cene nego u 2008. godini. Zato će izvoz roba i usluga izvesno biti manji u 2009. godini, a Srbija će i u takvoj situaciji morati da obezbedi više od 3,5 mijardi evra za vraćanje spoljnog duga, čime će još drastičnije da uđe u red visoko zaduženih.

 

 Po koži građana

Kovačević se takođe pita kako će zemlja u ovoj godini uopšte pokriti ogroman manjak deviza, s obzirom na visoka godišnja servisiranja dugova, a manjak priliva sredstava po svim osnovama.

-Prošle godine vratili smo 3,9 milijardi dolara, a uzeli 8,6 milijardi dolara novih kredita u inostranstvu.

Ove godine teško će se obezbediti krediti jer je Srbija visoko rizična zemlja pa će oni koji imaju novac otvoriti četvoro oči. Ako preko 5 milijardi treba da vratimo ove godine, trebalo bi i da obezbedimo preko 7 milijardi dolara novih kredita.Obezbediti toliku sumu, biće gotovo nemoguće, kaže Kovačević.

 -Na manji priliv sredstava ove godine uticaće i doznake radnika iz inostranstva, koje će zbog ekonomske krize i masovnog otpuštanja radnika( mislim na naše ljude na privremenom radu) biti daleko manje u ovoj godini.  Za Srbiju to je velika i važna stavka, prošle godine priliv po osnovu doznaka iznosio je 4,550 milijardi dolara.

Ove godine očekuje se i znatno manji priliv po osnovu direktnih stranih i grinfild investicija. Po tom osnovu u prošloj godini Srbija je u neto iznosu dobila 2,717 milijardi dolara. Dinkićeva obećanja za ovu godinu od 3 milijarde dolara su nerealna. I da se nađu kupci za nekim velikim firmama, poput Telekoma ili EPS-a, njih uopšte, a posebno u ovoj godini ne bi trebalo prodavati, kad je njihova vrednost smanjena, pa sa tom prodajom svakako treba sačekati i u međuvremenu odlučiti da li ih uopšte treba prodavati ili ih zadržati kao državna- strateška preduzeća.

Kovačević dalje primećuje da je od 2000. godine, prvi put prošle godine, naš ukupan devizni deficit bio negativan, 2,350 milijardi dolara.

-Za toliko su se znači smanjile devizne rezerve zemlje i tvrdim da će se taj trend smanjenja deviznih rezervi nastaviti, za još veći iznos nego prošle godine. Suludo je braniti valutni kurs koji je potpuno nerealan i držati kurs na 90 - 95 dinara po evru, kada je realna vrednost evra 130 - 140 dinara.

Zbog veštačkog držanja kursa i precenjenog evra trpi domaća privreda, a posebno industrija.

-Prvo što će država morati da učini jeste da digne ruke od odbrane valutnog kursa. U Mađarskoj, Slovačkoj ili Bugarskoj recimo, izvoz učestvuje sa preko 70 procenta BNP-a, dok kod nas izvoz čini 30 posto našeg BNP-a. To je izuzetno mal, i glavni razlog tako niskog izvoza je nerealan kurs dinara, koji destimuliše neto izvoznike, a doprinosi enormnom rastu uvoza koji sve više guši domaću privredu, a posebno industriju.

Mi bismo sada mogli da izvezemo jako velike količine junećeg mesa, ali od kvote koju nam je odobrila EU za izvoz pod povoljijim uslovima, mi ni trećinu nismo u stanju da iskoristimo jer naši poljoprivredni proizvođači nisu zainteresovani da prodaju stoku po tim cenama, odnosno da izvoze po sadašnjem valutnom kursu.

Precenjeni dinar, po njegovim rečima, gušio je proizvodnju a stimulisao uvoz, pa su na kursnoj razlici uvoznici enormno profitirali.

-Sredinom februara uvoznik iz Srbije plaćao je američki dolar samo pet dinara više nego što ga je plaćao 2001. godine. A,  od tada do danas cene u Srbiji su u proseku gotovo tri puta na višem nivou nego što su bile krajem 2000. godine. Zbog tog ogromnog nesklada uvoznik na toj razlici fantastično zarađuje. Vi danas imate banane od 60 dinara koje dolaze iz Ekvadora i naše jabuke od 80 dinara, pa je normalno da će domaći kupac više kupovati uvozne banane nego domaće jabuke. Zato su posledice tog ogromnog uvoza po našu privredu, a posebno po domaću industriju, bile katastrofalne.

Domaća privreda pod „Holandskom bolešću“.
-Negde pedesetih godina prošlog veka Holanđani su pronašli velike količine prirodnog gasa. Počeo je veliki izvoz, ogroman devizni priliv. Domaći kurs otišao je u nebesa, strana valuta se mogla kupiti po bagatelno niskom kursu. Holandsko tržište bilo je preplavljeno uvoznom robom, a privreda nije mogla da konkuriše tom uvozu. Sve je teže mogla da proda svoju robu, jer je precenjen kurs domaće valute bitno povećavao cenovnu konkurentnost uvozne, a smanjivao cenovnu konkurentnost domaće robe. To se sad dešava u Srbiji, naša industrija je zahvaćena tom „holandskom bolešću“. O tome govori i podatak iz 2008. godine, da naša industrijska proizvodnja za sve ove godine, ukuljučujući i pomenutu godinu još uvek nije dostigla proizvodnju iz 1998. godine, a pogotovu  ne onu iz 1989. godine.

Zbog neracionalne politike valutnog kusa, defektnog recepta privrednih reformi, nametnunog od MMF-a i Svetske banke, a zasnovanog na ekstremnom neoliberalizmu, po konceptu nobelovca Miltona Fridmana koji je zemljama u razvoju glasno poručivao „privatizujte, privatizujte i samo privatizujte“, a kasnije priznao da je pogrešio, Srbija će se u ovoj i narednoj godini naći u velikom problemu.

- Prihvatili smo taj koncept brze privatizacije, deregulacije, liberalizacije uvoza, a rezultat toga je i ogroman rast uvoza, vrlo dinamičan rast spoljnotrgovinskog, posebno tekućeg platnog bilansa, spoljni dug i precenjena vrednost domaće valute, otimačina društvenog kapitala i prodaja firmi budzašto. Pre privatizacije trebalo je stvoriti pravnu državu, kao i ograničavati zaduživanje u inostranstvu, a posebno voditi politiku realnog valutnog kursa. Bez svega toga, socijalne i ekonomske posledice su vrlo teške. Posledice takvog stanja u zemlji neće zaobići ni industriju građevinarstva u Srbiji.

-Posle automobilske industrije, građevinarstvo je druga privredna grana koja je u svetu pogođena krizom.

U Srbiji se ta kriza već ozbiljno oseća jer opada tražnja za stanovima. Prvo, iz razloga  jer su pooštreni uslovi kreditiranja. Ljudi su uplašeni i oprezni će biti prilikom uzimanja kredita. A drugo, manje se njih usuđuje da uđe u takvu avanturu jer je neizvesno da li će uspeti da sačuvaju posao. Svest o ogromnom riziku prihvatanja tzv. devizne klauzule u ugovorima o kreditima za stanove je sada znatno veća nego ranije i to utiče na smanjenje tražnje za stambenim kreditima. Da bi ponovo zaživeli stambeni krediti, čekaće se da kriza protutnji. Osim kupaca, trpeće i investitori jer je nikao veliki broj novih zgrada, a stanovi, sem u  Beogradu, ne mogu da se prodaju. Zato će osim investitora, indirektno biti pogođeni i isporučioci reprodukcionog građevinskog materijala.

 

Po apsolutnim pokazateljima naši građani nisu mnogo zaduženi. Ali, kad se uporede primanja Srba i građana Slovenije i Hrvatske, naši su građani itekako zaduženi. Upravo taj odnos dugova prema platama građana Srbije, nije nimalo povoljan. Dosadašnji nerealan kurs dinara, išao je na ruku građanima koji su prethodnih godina zaduživali, pa i onima koji su uzimali stambene kredite.

-Dinkić nas  je  uljuljkivao da će kurs biti stabilan i narednih deset godina. Ljudi su olako prihvatili te ugovore sa deviznom klauzulom, a  sada kad je došlo vreme da se nerealan devizni kurs ne može braniti, oni će se naći u ogromnim teškoćama. Preti opasnost kao u SAD da ljudi ne mogu da isplaćuju kredite. Neka im je Bog na pomoći, kaže Kovačević.

Međutim, trebalo bi naglasiti da su građani Srbije indirektno, de fakto vrlo visoko zaduženi. Oni moraju obezbediti servisiranje svih unutrašnjih i spoljnih dugova zemlje koji su dostigli enormne iznose. Unutrašnji dug države je veći od 4 milijarde, a spoljni je na kraju prošle godine prešao 30,7 milijardi dolara. Iako su Pariski i Londonski klub optirali Srbiji oko 4,5 milijarde dolara, spoljni dug po jednom stanovniku sada prelazi 4 hiljade, a na kraju 2000.godine bio je 1.444 dolara. Posebno da ne govorimo o ogromnom povećanju unutrašnje zaduženosti preduzeća Srbije.

 Svetlana Nikolić Petrović