Aleksandar Popović - Energetski sporazum je dobar, za Srbiju istorijski

Što se tiče nezakonitog otuđenja udela NIS-a, u Hajatu, Popović navodi da je „u junu prošle godine tužilaštvu dostavio informacije o prodaji udela ove kompanije u Hajatu“. Akcije koje je NIS imao u hotelu „Hajat“, prodate su u junu prošle godine za 6,5 miliona evra. Nadležni treba da utvrde ko je kumovao ovoj prodaji, ističe Popović, i podseća na sukob koji je u to vreme kulminirao među članovima bivšeg rukovodstva te kompanije, kada je smenjen tadašnji predsednik UO NIS-a, Srđan Bošnjaković iz DSS.Imenovani  se usprotivio prodaji i potom je dato ovlašćenje novom predsedniku, Milošu Saramandiću, da proda akcije.

Što se tiče samog ugovora o prodaji ove kompanije, kao celokupnog gasnog aranžamana sa Ruskom Federacijom, Popović ocenjuje da je to najbolji ugovor po Srbiju od 2000.godine do danas.

 "Ne samo zbog krize koja će zadesiti Srbiju i investicija koje se po osnovu tog ugovora očekuju, već će dobri efekti tog sporazuma imati decenijske razmere".

 -Činjenica je da je energetski sporazum sa Ruskom Federacijom za Srbiju dobar, rekao bih čak istorijski i da će njegov pozitivan uticaj na srpsku ekonomiju da se oseca decenijama.  Za to je zaslužna vlada Vojislava Koštunice, ocenjuje Popović.

 

Šta će tehnološki NIS dobiti investicijom od preko pola milijarde evra, koliko predviđa ugovor o njegovoj prodaji?

 

- Investicijom koju će Gaspromnjeft da sprovede NIS dobija mogućnost da uhvati korak sa drugim kompanijama u regionu koji je izgubljen za vreme sankcija i bombardovanja, poveća kapacitete i poboljša kvalitet proizvoda. NIS će, na kraju spomenutog investicionog ciklusa, biti kompanija koja će biti sposobna da izdrži međunarodnu konkurenciju u Srbiji i zemljama regiona.

.

 Kakve su vaše procene o šteti koje su postrojenja NIS-a, pretpela tokom NATO agresije?

 

-          Verujem da je nemoguće dati apsolutno preciznu procenu štete koju je NIS pretrpeo tokom NATO agresije na Srbiju, pošto se radi o šteti koja je višestruka. Prvo, bombardovanjem je naneta direktna šteta objektima koji su u vlasništvu NIS-a, načinjena je strahovita šteta životnoj sredini (zemljište, voda, vazduh) koji su na lokacijama na kojima se nalazi NIS. Izgubljena je dobit zbog neregularnog poslovanja kako u vreme bombardovanja, tako i u godinama posle. Takođe, bombardovanje je dodatno tehnološki unazadilo NIS. Svakako bi ekonomisti mogli da daju zbirnu procenu štete, podaci za koje ja znam govore o preko 500 miliona evra štete koju je pretrpeo samo NIS.

 

Kakve posledice po izgradnju Južnog toka kroz Srbiju, može imati izgradnja gasovoda Nabuko? Da li bi Rusi u tom slučaju mogli da promene planove tranzita svog gasa kroz Srbiju?

 

-          Mislim da neće biti nikakvih posledica, naravno pod uslovom da do izgradnje gasovoda Nabuko ikada dođe. Ta dva gasovoda nisu međusobno konkurentna, jer će Južni tok nositi ruski i centralnoazijski gas koji otkupljuje Gasprom, a Nabuko bi trebalo da bude nezavistan od Gaspromovog gasa. Južni tok će prolaziti preko naše teritorije, Nabuko nam nikada nije ni ponuđen. Ako Nabuko ikada bude izgrađen, Srbija bi svakako na najbližoj tački, negde u Rumuniji, trebalo da se spoji sa ovim gasovodom i da dobije mogućnost da se snabdeva i gasom iz ovog gasovoda.

 

 Zašto se tek zimus, prilikom nestašice gasa, shvatilo da su postrojenja u Banatskom dvoru, nedovoljna? I zašto se ovih godina, kroz projekte NIP ili brojnih aranžmana sa MMF-om nije radilo na proširenju kapaciteta?

 

-          Mogu samo da govorim o vremenu kada sam bio ministar zadužen za poslove energetike, a to sam bio, u vladi punog kapaciteta, nešto manje od godinu dana. U tom periodu je ministarstvo koje sam predvodio, a to je bilo Ministarstvo rudarstva i energetike, zajedno sa Ministarstvom finansija, Srbijagasom i NIS-om organizovalo operaciju punjenja podzemnog skladišta gasa i plaćanja napunjenog gasa. Za jednu sezonu, jer skladište je moguće puniti samo kada je potrošnja gasa u Srbiji manja od maksimalne, dakle, u kasnim prolećnim, letnjim i ranim jesenjim mesecima smo napunili oko 100 miliona normalnih kubnih metara. Dnevno može da se napuni nešto manje od milion kubika, tako da sam, za malo vremena koliko sam bio na čelu ministarstva, učinio sve što sam mogao. Vreme je da i svi drugi kažu šta su, a šta nisu uradili za Banatski dvor dok su vodili Srbijagas, NIS i ministarstva energetike i finansija. Skladište danas vredi barem 40 miliona evra više nego pre nego što sam postao ministar, a nismo uzimali kredite.

 

 Kaže se da kod nas postoje posrednici u trgovini gasa. Može li gas da se kupuje direktno od proizvođača i kako su to rešile zemlje EU?

 

-          Činjenica je da je posrednik u kupovini gasa uveden pre nego što sam postao ministar i to na insistiranje ruske strane, odnosno Gaspromeksporta. Takođe je činjenica da se uvođenjem posrednika cena gasa za Srbiju nije promenila, tj. ona je ostala identična, tako da uvođenje posrednika nije platila niti plaća Srbija, već Gaspromeksport, ma kako to nelogično zvučalo. Takođe je činjenica da praktično sve zemlje, na insistiranje Gaspromeksporta, kupuju gas od posrednika-firmi ćerki Gasproma. To je stvar njihove poslovne politike, ono što za nas treba da bude bitno je da se cena uvođenjem posrednika nije izmenila, tj. mi smo istu cenu plaćali kada smo kupovali gas od Gaspromeksporta i kada smo počeli da ga kupujemo od Jugorosgasa. Da li je tu promenu bilo moguće izbeći, ne znam, u to vreme nisam bio ministar zadužen za poslove energetike. Za manje od godinu , koliko sam bio ministar energetike u vladi punog kapaciteta, Gaspromeksport nije želeo da izbaci Jugorosgas kao formalnog posrednika.

 

 Zašto je naftno- gasni aranžman sa Rusijom pratila tolika antikampanja u Srbiji?Da li u sporazumu koji je potpisan decembra 2008.godine vidite zaslugu prethodne Vlade?

 

- Zbog čega je vođena kampanja koja je vođena i zašto su toj kampanji protiv sporazuma izrečene velike gluposti i materijalne neistine treba da pitate one koji su tu kampanju vodili. Činjenica je da je energetski sporazum sa Ruskom Federacijom za Srbiju dobar, rekao bih čak istorijski i da će njegov pozitivan uticaj na srpsku ekonomiju da se oseća decenijama. I, za to je zaslužna vlada Vojislava Koštunice.

 

Revizorska kuća „KPMG“ koju je angažovala ruska strana, u najskorije vreme će razrešiti kontroverze koje su se poslednjih mesec dana pojavile u javnosti, a vezano za poslovanje NIS-a u 2008. godini. Prema prikazanom računu bivšeg rukovodtva NIS-a, ova kompanija je u prethodnoj godini ostvarila suficit od 2,3 milijarde dinara. Ovo uveliko odudara od završnog računa koju je po svom dolasku načinila ruska strana, po kome je NIS u 2008. ostvario gubitak od 3,8 milijardi dinara. Istinu o tome kako se gubitak pretvorio u dobitak, trebalo bi da utvrdi srpsko Ministarstvo finansija, najkasnije do polovine aprila. Istovremeno, revizorska kuća „KPMG! otpočela je češljanje papira, kako bi se utvrdili razlozi različite matematike. Prema nekim spekulacijama NIS je otpisivao dugove nekim javnim firmama, što je i glavni razlog pojavljivanja dva različita računa, pozitivnog i drugog- negativnog.

Takođe, ruska kompanija Gaspromnjeft, sadašnji većinski vlasnik NIS-a, je po ulasku u ovu kompaniju, sprovela opsežnu istragu i o otudenju svih objekata, od januara 2008. godine, odnosno od potpisivanja naftno-gasnog aranžmana. Reč je o udelu koje je NIS imao u vlasništvu Hajata, i nekim drugim objektima na eksluzivnmim lokacijama, a što je otuđeno, kako se navodi posle potpisivanja ugovora o prodaji NIS-a, čime su u startu prekršene važne odredbe tog ugovora.