Stručnjaci tvrde da bi pojeftinjenje moglo da bude i veće, s
obzirom da su 2005. godine ponuđači procenili da će izgradnja mosta koštati oko
90 miliona evra, ali je upravo rast cena čelika poskupeo projekat na 118,6
miliona evra.
- Teoretski je moguće da konačna cena bude niža od one koja
je ugovorena, kažu u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju, ali je još
uvek nepoznato da li će i za koliko pojeftiniti.
- Ovaj projekat izvodi se prema „Fidikovoj žutoj knjizi“ i
koristi se pravilo „projektuj i izvedi“. To znači da se istovremeno sa izradom
glavnog projekta obavlja i izgradnja. U tom smislu je i plaćanje izvođaču u
skladu sa završenim radovima. „Fidikovi“ uslovi ugovora u sebi sadrže klauzulu
da se ugovorena cena usklađuje sa onima na tržištu kroz seriju koeficijenata.
Njih objavljuju zvanične međunarodne i domaće institucije - kažu u Direkciji.
Prve procene firmi zainteresovanih za izgradnju mosta bile
su takve da bi čitav posao koštao oko 90 miliona evra. Ipak, u martu 2008.
godine, kad je održan tender, najniža ponuđena cena bila je 118,6 miliona evra,
što je bila i ponuda izabranog izvođača - konzorcijuma firmi „POR” iz Austrije,
„SCT” iz Slovenije i „DSD” iz Nemačke. Razlika je bila posledica, kako je tada
rečeno, porasta cena čelika za 52 odsto na svetskom tržištu.
Stručnjaci kažu da čelik u izgradnji mosta učestvuje sa oko
50 odsto i da samim tim ima veliku ulogu u ceni. Po rečima gospodina Nenezića, ekonomiste i dugogodišnjeg
trgovca čelikom, samo sa ovim padom od oko 50 odsto, most bi trebalo da bude
jeftiniji za najmanje 20 odsto. Tako bi se cena vratila na prvobitno
procenjenu.
I Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu, kaže da
bi veliki pad cene čelika na svetskom tržištu trebalo da pojeftini izgradnju
mosta. - Mislim da bi najrealnije bilo da gradnja pojeftini za oko
10 do 12 odsto i ne više od toga. Ne treba zaboraviti da čelik nije jedini
materijal koji se koristi, a pogotovo ovog mosta preko Ade. Deo novca troši se
još i na nabavku pilona, zatezne užadi i još neki građevinskih materijala -
objašnjava Vujanić.
U gradskoj upravi kažu da, ako bi se u ovom trenutnutku
gradio ceo most preko Ade Ciganlije, realno bi bilo da njegova izgradnja bude
jeftinija, ako se uzmu u obzir aktuelne cene i čelika i drugih građevinskih
materijala. Međutim, izgradnje mosta je ugovorena prema evropskim propisima i
pravilima, pa se plaća po završetku izvođenja određene faze radova, a cena za
tu fazu, odnosno materijale koji su u tom trenutku korišćeni, se usklađuje
cenom na tržištu, u koju su ukalkulisani i brojni koeficijenti. Iz tog razloga
u ovom momentu tačna
računica oko cene mosta ne postoji ali, ukoliko se trend pada cena nastavi,
nije isključeno da će na kraju ona biti niža od ove koja je predviđena. Grad
nema mogućnost da unapred nabavlja primera radi čelik, jer nema mesta gde bi se
on mogao skladištiti, i koristiti kad zatreba.
Most Surčin-Obrenovac Izgradnja pristupnih saobraćajnica za most Surčin-Obrenovac
je u toku. Međutim, problem sa samom izgradnjom mosta je to što je ovaj posao
poveren preduzeću „Mostogradnja“, koje je u finansijskoj blokadi te ne može da
da garancije za izvođenje radova. Gradonačelnik Dragan Đilas kaže za da će ovaj
problem izneti pred Nacionalnim savetom za infrastrukturu.
- Grad ima novca za ovaj projekat, ali je problem
„Mostogradnja“ koja ne može, zbog blokade, da uđe u posao. Nadam se da će, kad
država isplati dug prema putarima, oni moći da izađu i nastave sa radovima -
kaže Đilas.
