Prema proceni od pre dve godine izgradnja mosta sa pratećim
saobraćajnicama koštaće oko 190 miliona evra, ali prava cena znaće se tek po
izradi kompletnog projekta, kako piše Blic.
Pregovori kineskih i srpskih vlasti oko izgradnje mosta
privode se kraju. Kinezi su nedavno poslali tri idejna rešenja budućeg izgleda
ovog objekta, a gradske vlasti će u narednih nekoliko meseci morati da se
odluče za jedno od njih.
Ovaj posao dobiće svoju potvrdu u oktobru, kad će, prema
najavama, predsednik Boris Tadić posetiti Kinu. Očekuje se da će tada biti
potpisan ugovor o kreditiranju izgradnje ovog mosta sa kineskom “Eksport import
bankom”, do kada će biti spremna i kompletna tehinička dokumentacija.
Ugovor sa kineskom stranom sklopiće Republika Srbija, dok će
investitor i korisnik kredita biti Grad Beograd, koji bi svoje obaveze državi
vraćao umanjenjem transfera iz budžeta. Rok otplate kredita biće najverovatnije
20 godina, a godišnja rata iznosila bi između 13 i 14 miliona evra, s tim što
bi sredstava obezbeđivali pola Grad, pola Republika. Koliko se ozbiljno radi na
realizaciji ovog projekta govori i garancija od 200 miliona evra koja je
predviđena rebalansom republičkog budžeta za 2009. godinu.
Već je utvrđena i dinamika realizacije ovog projekta. Tokom
naredne godine ugovor sa Kinezima bi trebalo da bude ratifikovan u republičkom
parlamentu, a zatim i usvojen u Skupštini grada. Planirano je da radovi na
izgradnji mosta počnu između oktobra i novembra sledeće godine, a prema
procenama kineskih stručnjaka koji su već dolazili u Beograd,
čitav posao bi mogao da bude gotov 2013. godine.
“Treći Beograd” Izgradnjom mosta Zemun-Borča aktuelizovaće se i priča o
izgradnji takozvanog “Trećeg Beograda” na levoj obali Dunava, čija je površina
kao polovina Novog Beograda. Iako do sada investitore nije preterano zanimalo
to zemljište, realizacijom ovog projekta svakako će porasti interesovanje.
- Taj “Treći Beograd” je na neki način već začet. Mislim da
će to zemljište postati izuzetno atraktivno, posebno kad se ima u vidu da su
placevi na desnoj obali Dunava već iscrpljeni. Treba pomenuti i da će
izgradnjom mosta taj deo biti udaljen od centra svega 15 minuta - kaže Đorđe
Bobić, bivši gradski arhitekta.
Samo uz most postoji oko hiljadu hektara zemljišta, koje
trenutno ima status poljoprivrednog. Ipak, potrebno je mnogo ulaganja da se ono
osposobi za bilo kakvu gradnju. Veliki deo je močvaran i moraće da se nasipa,
dok na drugom delu problem prave visoke podzemne vode. Otežavajuća okolnost je
i nedostatak komunalne infrastrukture.
- Za sada nema interesovanja investitora, ali tako je bilo i
sa zemljištem uz koje se danas gradi obilaznica. Očekujemo da će po toj logici
doći i do povećane tražnje placevima i u tom delu Beograda - kaže Žaklina
Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
Izgradnjom “Trećeg Beograd” grad bi bio i fizički zaokružen,
a građevine, budući stanovi i poslovni prostori nalazili bi se samo nekoliko
kilometara od centra grada.
“Severna tangenta” U Skupštini grada pre nekoliko dana usvojena je odluka o
izradi plana detaljne regulacije za saobraćajnicu “Severna tangenta”, koja će
da spoji dve obale Dunava. Trasa će ići od novog Novosadskog puta od Ulice cara
Dušana u Zemunu. Odatle saobraćajnica prelazi (mostom) Dunav i nastavlja do
Zrenjaninskog puta obilazeći naselje Ovča. Zatim se saobraćajnica spušta prema
Pančevačkom putu i povezuje sa trasom Spoljne magistralne tangente koja prelazi
mostom preko Dunava na šumadijsko područje grada.
