Formiranje Sekretarijata za legalizaciju

Komisija koju čine članovi Gradskog veća, predstavnici Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju i Urbanističkog zavoda, radi na pripremi uslova, odluka i postupaka legalizacije.
Dejan Mali, član Komisije za pripremu novog sekretarijata u izjavi za dnevni list „Blic“ kaže da poučeni iskustvom, poseban su akcenat stavili na zaštitu susedskih prava. Usvojena je odluka koja propisuje sve uslove da bi se neki objekat legalizovao, a zajedno sa Urbanističkim zavodom radi se i na pripremi gradskih podloga, odnosno odgovarajućih karti Beograda.Takođe, Skupština grada formirala je početkom decembra Komisiju za promenu Statuta grada Beograda, koja bi trebalo da ga uskladi sa novodonetim Zakonom o planiranju i izgradnji i omogući formiranje Sekretarijata za legalizaciju.
- Posle toga, sve je stvar donošenja akata. Mi sve pripreme za novi Sekretarijat radimo paralelno do izmene Statuta. Kada on bude promenjen, dve nedelje posle toga Sekretarijat će biti u potpunosti formiran, a to će biti do kraja januara - dodaje Mali.
Prema najavama, novi Sekretarijat za legalizaciju će znatno olakšati ovaj posao, jer će sve službe koje se bave ovom temom biti na jednom mestu, a građani će u najkraćem roku moći da završe ceo proces.
Kako bi se omasovila legalizacija, gradski parlament je početkom decembra 2009. godine usvojio i kriterijume koji se odnose na udaljenost i visinu objekata i oni će se primenjivati na objekte koji su izgrađeni do 11. septembra ove godine, odnosno do donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji. U pitanju su objekti koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole i oni koji imaju građevinsku dozvolu i glavni projekat, ali je tokom radova od njega odstupljeno.
Kada je reč o 10 centralnih opština (Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Čukarica), ovi uslovi zavise od zone u kojoj se objekat nalazi.
Tako će objekti u zoni vrednih gradskih blokova (centralne zone Starog grada i Vračara, delovi Zemuna i Novog Beograda) biti legalizovani ako razdaljina između dva susedna objekta nije manja od one koja je predviđena planskim dokumentom, kao i ako nema više od dve etaže od maksimalne spratnosti predviđene planom. Ako se radi o nadzidanom objektu, on neće moći da ima više od jedne etaže od maksimalno dozvoljene spratnosti.
Kada su u pitanju zone bespravne gradnje, u ovu grupu objekata spada nekoliko vrsta stambenih blokova, i legalizacija će se obavljati po kriterijumima za svaki blok posebno. Primera radi, ako su u pitanju blokovi individulanog stanovanja, objekti će biti legalizovani ako nemaju više od četiri etaže, kao i ukoliko udaljenost od susednog objekta nije manja od 1,6 metara. U bloku intenzivne bespravne gradnje, poput naselja Žarkovo na Čukarici, objekat će biti legalizovan ako nema više od osam spratova, i ako udaljenost nije manja od 1,6 metara. U komercijalnom bloku objekti će biti legalizovani bez obzira na udaljenost od susednog objekta, pod uslovom da nemaju više od devet spratova.
U zonama znatne bespravne gradnje, kakve najviše ima na rubnim delovima grada, biće legalizovani svi objekti, bez obzira na visinu i udaljenost. Međutim, ako se neki objekat nalazi na granicama parcele biće legalizovan ako, na primer, balkoni ili nadstrešnice ne prelaze u susedne parcele, ako ne zatvara svetlarnik susednog objekta, ili ako atmosferske vode nisu usmerene ka susednoj parceli ili objektu.
Kada su u pitanju zone oko aerodroma i beogradskih i pančevačkih vodoizvorišta, kao i oko Instituta “Vinča”, uslovi u pogledu spratnosti biće definisani posle izrade posebnih studija.