U stručnim krugovima sve se češće mogu čuti stavovi da je cena po kojoj privreda, a naročito trgovinski lanci koji dobro posluju, dobija električnu energiju veoma niska i da je zbog toga treba korigovati. U Elektroprivredi Srbije smo pokušali da saznamo podatak koliko iznose mesečni računi za struju uspešnih trgovinskih lanaca, ali nam je rečeno da ne raspolažu takvim podacima.
- Trgovinski lanci nemaju povlašćenu cenu električne energije kao ni popust u plaćanju struje jer za to ne postoji nikakav osnov. Kao i svi drugi kupci električne energije, zavisno od mesta priključenja, potrebnoj snazi i potrošnji, objekti su razvrstani u odgovarajuće kategorije. To podrazumeva da su veliki objekti priključeni kao kupci na naponskom nivou od 10 kilovata i cena se formira u skladu sa tim. Ukoliko se radi o manjim objektima, kao što su manje prodavnice, obično su razvrstani u kategoriju „široka potrošnja“. Treća mogućnost su srednji objekti gde se meri aktivna i reaktivna energija i snaga pa su svrstani u kategoriju „niski napon“. Cene za pojedine katergorije su u skladu sa tarifnim sistemom. Naglašavamo da je tarifna kategorija kojoj pripadaju uslovljena samo potrošnjom, potrebnom snagom i naponskim nivoom na kojem su priključeni, a nikako time da su u pitanju trgovinski lanci - objašnjavaju u EPS-u.
Jedan od zagovornika tvrdnje da trgovinski lanci struju dobijaju po veoma niskim cenama jeste predsednik Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević.
- Ne vidim razlog zašto država ne bi dozvolila da se podigne cena električne energije za određene kvalifikovane kupce, odnosno za kompanije koje dobro zarađuju, između ostalog i zato što jeftino dobijaju struju. Naravno, ne mislim da cenu treba povećavati preduzećima koje se bave proizvodnjom, ali smatram da bi, recimo, trgovinski lanci trebalo da plaćaju struju dva do tri puta skuplje nego što je to sada slučaj. Ne postoji nijedan razlog da takve kompanije ne plaćaju tržišnu cenu struje. Stoga bi trebalo sprovesti kategorizaciju potrošača i videti ko zaista zaslužuje jeftinu cenu, a ko bi trebalo da plaća ono što utroši po realnim cenama. Dakle, nisam da se od tih kompanija uzme ono što nisu potrošili, ali sam za to da struju plate onoliko koliko zaista vredi. Postavlja se logično pitanje zašto bi oni koji dobro zarađuju imali socijalne cene električne energije šlepajući se uz individualne potrošače - ističe Đorđević za dnevni list “Danas”.
Milorad Panović, predsednik Glavnog odbora Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva „Nezavisnost“, smatra da bi država trebalo da prestane da tretira struju kao socijalnu kategoriju za sve potrošače, pa tako i za industrijske kapacitete koji zahvaljujući jeftinoj električnoj energiji ostvaruju ogroman profit.
- Cena električne energije je u Srbiji je depresirana jer ne košta koliko zaista vredi. Na tome treba poraditi kako bi se situacija promenila. Država bi trebalo da subvencioniše određene kategorije potrošača koji ne mogu da plate utrošenu struju, ali cenu električne energije za industriju i trgovinske lance treba povećati. Naravno, taj proces bi morali da sprovedemo pažljivo, odnosno treba pronaći balans, s obzirom na to da će investitori koristiti argumentaciju da su novac uložili upravo zbog jeftine struje, da zahvaljujući tome ne otpuštaju radnu snagu i da će u slučaju poskupljenja cene električne energije morati da počnu da primenjuju restrikcije.
S druge strane, Slobodan Ružić, bivši vršilac dužnosti ministra energetike, kaže da su tarifni odnosi u Srbiji dobro uređeni i da ih ne bi trebalo menjati.
- Svugde u svetu struja na visokom naponu je jeftinija nego na srednjem, a na srednjem pak niža nego na niskom naponu. Privreda struju dobija na višim naponima i stoga je ta cena uvek niža od one za individualne potrošače. Agencija za energetiku je tarifne odnose u Srbiji sasvim dobro uredila i smatram da bi bilo sasvim pogrešno menjati ih na taj način tako što bi za privredu trebalo odrediti skuplju cenu struje od one za domaćinstva. Takođe, bilo bi veoma nepopularno cenu struje povećavati samo određenim preduzećima. Postavlja se pitanje ko bi bio taj koji bi donosio odluke o tome koja preduzeća dobro posluju, a koje ne. Ako neka kompanija dobro posluje razlog je taj što je dobro organizovana, a neka koja posluje loše to nije. Zbog toga bi bilo nepravedno višom cenom struje kažnjavati preduzeća koja su dobro organizovana i koja ostvaruju profit - zaključuje Slobodan Ružić.

Korist za ugrožene
Predsednik Sindikata EPS-a Milan Đorđević naglašava da bi u slučaju da država EPS-u dozvoli povećanje cene struje za određena preduzeća, ta kompanija došla na „zelenu granu“ te bi mogla da pomogne najsiromašnijim potrošačima. „U takvoj situaciji EPS bi mogao da razvije programe podrške socijalno najugroženijim potrošačima koji bi struju mogli da dobijaju po beneficiranim cenama. Takođe, ako bi EPS ostvarivao profit, firmama gubitašima bi moglo da bude obezbeđeno plaćanje računa na rate, bilo bi moguće otpisivanje kamata, a najugroženijim preduzećima i domaćinstivima čak i otpis dugovanja. U narednih godinu dana trebalo bi dozvoliti povećanje cene električne energije za 30 odsto“, ističe Milan Đorđević.