Prošle godine se u osnovna zanimanja upisalo 11 zidara, 9 tesara i 13 armirača u celoj Srbiji. -Procene su da će za dve godine domaća građevinska operativa nestati ukoliko se odmah nešto ne preduzme.- Predlog plana za hitno prevazilaženje teškog stanja u građevinskoj industriji Srbije

Ozbiljna kriza potresa građevinsku industriju Srbije. Početkom 2010. godine građevinarstvo je na kolenima. Visokogradnja je gotovo zamrla, dok je obim proizvodnje u niskogradnji i industriji građevinskog materijala opao za više od 50 odsto. Učešće u bruto društvenom prozvodu zemlje smanjeno je sa nekadašnjih 10 na 3 odsto. Tome treba dodati i podatak da se prošle godine  u Srbiji ugasilo oko 2000 građevinskih firmi, a bez posla je ostalo više od 20.000 radnika. Ove godine se očekuje još teža situacija.
Svetska ekonomska kriza je najviše pogodila građevinsku industriju Srbije  i dovela je na rub opstanka usled sopstvene nelikvidnosti izazvane padom tražnje, nedostatkom investicija i nenaplaćenim potraživanjima. Oko 80 odsto građevinskih preduzeća kuburi sa likvidnošću i zbog toga su im blokirani računi.
Sumorne prognoze iznosi i Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije.
Njegove su procene da bi za dve godine domaća građevinska operativa mogla nestati ukoliko se odmah nešto ne preduzme. U protivnom, kako kaže,  već za par godina plaćaćemo za 30 do 40 odsto skuplje specijalizovane radove u građevinarstvu kao cenu prodaje domaćeg tržišta inostranim kompanijama.
U razgovoru za časopis „Građevinar“ Rodić je rekao da se ovih dana u Privrednoj komori Srbije održava serija sastanaka sa ciljem da se utvrdi predlog plana za hitno prevazilaženje teške krize koja potresa građevinarstvo.
 
Stalo tržište stanova
-Neophodno je da država domaćim izvođačima građevinskih radova dodeli poslove koji se finansiraju iz budžeta, a ako i uposli strane kompanije, one bi trebalo da za poslovanje na našem tržištu imaju domaće partnere od 40 do 60 odsto vrednosti posla. Potrebno je i smanjenje cene građevinskog zemljišta, kao i preispitivanje stvarne cene jednog kvadratnog metra stana. Zbog pada tražnje, tržište stanova je skoro stalo. Građevinska direkcija Srbije kao investitor, ima 30 hiljada kvadratnih metara gotovih stanova, koji u Srbiji nemaju kupce. Direkcija nudi stanove u Krupnju i Medveđi za 300 evra po kvadratnom metru, u Kuršumliji za 420, u Brusu za 500, a u Mladenovcu za 530 evra. Ipak, kupaca nema. Zamrlo je tržište nekretnina i u Beogradu. Podstanari čekaju drastičan pad cene kvadrata, ali u agencijama kažu da će se cene eventualno sniziti samo za pet do deset procenata. I mnoge banke su obustavile stambene kredite, ili su im kamatne stope i uslovi kreditiranja takvi da zainteresovani brzo odustanu od bilo kakve pomisli na kredit. Istovremeno, za subvencionisane kreditne aranžmane, država je u ovoj godini izdvojila skromnih 150 miliona dinara, što je daleko ispod potreba onih koji su bez svog krova nad glavom.
 Uvažavajući okolnosti i ozbiljne probleme koje je donela finansijska i ekonomska kriza rešili smo da se samoorganizujemo i sa konkretnim merama izađemo pred Vladu Srbije. Ljudima na vlasti najviše odgovaraju suvoparne kritike. Ali, kada im date konkretne primedbe i pri tom ponudite gotova rešenja, e toga se plaše. Ne treba grešiti dušu, sve što smo u poslednje vreme predložili, ova Vlada je usvojila, pa se tako nadamo da ovo neće biti još jedna prazna priča.

Hitne mere za pomoć građevincima

Prvi sastanak je održan sa predstavnicima niskogradnje.  Došli su direktori  „Energoprojekta“,  „Planuma“, „Mostogradnje“, „Ratka Mitrovića“... U narednim danima slični skupovi biće organizovani i sa visokogradnjom, industrijom građevinskog materijala, čeličarima, sindikatom...
Privredna komora predlaže da se sa predstavnicima resornog , ali i drugih ministarstava, formira Radna grupa u čijem sastavu su još i projektantska, građevinska i geodetska preduzeća, koja bi zasedala jednom nedeljno, sve dok kriza traje, a kao prvi zadatak bilo bi donošenje teksta Dekleracije (Memoranduma) koji bi Vlada Srbije i usvojila.
Naš sagovornik navodi mere koje se hitno moraju sprovesti u okviru postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji.
- Da bi se ceo proces ubrzao, a preduzeća uposlila što pre,  neophodno je da lokalne samouprave izdaju sve građevinske dozvole za koje je predata potrebna i potpuna dokumentacija po starom Zakonu o planiranju i izgradnji. Tamo gde dokumentacija nije potpuna potrebno je dostaviti konačan spisak primedbi i o tome obavestiti investitora u roku od sedam dana. Takođe je neophodno izdavanje posebne, separatne građevinske dozvole, za odpočinjanje faznog građenja konstrukcije objekta, zaštite iskopa i susednih objekata, i pre izrade preostale tehničke dokumentacije, kao što su instalacije, završni radovi i drugi
elaborati, a što je inače neophodno za izdavanje konačne građevinske dozvole.

Večito pitanje tendera

Šta to građevinci u ovom trenutku očekuju od države i u kom delu im je pomoć najpotrebnija?

-U prvom redu građevincima je neophodna pomoć države kao medijatora građevinske industrije sa bankama u procesu reprograma dugova. Između ostalog, predlog je i da se obaveza plaćanja PDV-a uvede po naplati ispostavljenih situacija. Takođe, očekuje se ukidanje ili bar smanjenje stope PDV-a kod prometa novoizgrađenog stana ispod stope poreza na prenos Apsolutnog prava od 2,5 %. Građevinci očekuju donošenje Zakona o lizingu nepokretnosti, kao meru na strani podizanja investicija, traže osnivanje Garancijskog fonda za nastup na stranom, ali i domaćem tržištu i donošenje uredbe kojom bi se omogućilo domaćim kompanijama da budu skuplje od inostranih bar za vrednost poreza koji plaćaju državi Srbiji.
Posebno pitanje jesu regulativa i uslovi pod kojima se objavljuju tenderi u Srbiji. U Odboru za građevinarstvo PKS smatraju da sadašnji tenderi u startu eliminišu domaća preduzeća, da ne postoje zaštitne stimulativne mere  za čuvanje sopstvene građevinske operative
-Kao uslov za izgradnju mosta postavlja se realizacija od 50 miliona evra u prošloj godini. Naravno da ni jedna domaća firma ne ispunjava ovaj uslov,  pa je sasvim  logično da država razmisli na koji način bi mogla da dokumentaciju prilagodi i tako omogući domaćim preduzećima ravnopravno učešće na tenderima. Poslednji tender za izgradnju dela  autoputa na koridoru 10 koji je podeljen na više segmenata  primer je kako se uz razumnu politiku države može omogućiti konzorcijumu domaćih preduzeća da konkurišu za jedan ovako veliki posao u svojoj zemlji.

Posla će biti u Srbiji

Prema nekim računicama u Srbiji se narednih godina očekuju građevinski poslovi u vrednosti od oko 20 milijardi dinara. Osim koridora 10, autoputa prema Crnoj Gori, ulaganja u železnicu i sređivanja barske pruge, tek predstoje veliki građevinski poslovi na uređenju koridora 7- vodenog puta Dunavom dužine 2.300 kilometara i sređivanja rečnih vodotokova Morave i Drine, izgradnje mini centrala, popravke i izgradnje mostova širom Srbije.
Kada se sve ovo ima u vidu moramo i pored izrazito loših pokazatelja biti optimisti  u pogledu bolje budućnosti , mišljenja je Rodić.
Iako se ozbiljni građevinski poslovi očekuju u Srbiji, naš sagovornik  smatra da se perspektiva mora tražiti napolju.
- Ako su Turci sa svojom građevinskom operativom prošle godine zaradili preko 27 milijardi dolara, sigurno je i da srpski građevinci mogu da zarade bar milijardu. Za sada, bez organizovane državne podrške, naše firme pokušavaju da se vrate na unosna tržišta Afrike i Bliskog istoka. Među ostalim mogućnostima posebno je interesantan Alžir i Iran gde se očekuju značajna ulaganja u infrastrukturu i stanogradnju.

Perspektiva je u inostranstvu

U Privrednoj komori smatraju da se za ozbiljniji nastup naših građevinaca moraju predhodno ispuniti neki preduslovi. Pored  dugova i rešavanja problema nelikvidnosti,  u dobijanju inostranih poslova neophodne su bankarske garancije. Građevinci predlažu formiranje Garancijskog fonda Republike Srbije u koji bi država unela imetak kao što su zemljište, šume i pojedini objekti, što bi bila zaloga za zaduženje kod komercijalnih banaka. Takođe, predlaže se osnivanje domaćih razvojnih banaka koje bi imale interes da podrže domaće firme.  Slede bilateralni sporazumi, izbegavanje dvostrukog oporezivanja i  formiranje  validnih konzorcijuma domaćih građevinskih preduzeća sa stručnim i kvalitetnim osobljem koje je tehnički potkovano i poznaje strane jezike..
-Sve mi to znamo i sve smo to već radili, ali se država mora više angažovati, pružiti zaštitu, sigurnost i stimulaciju  za ino poslovanje, ističe Rodić.
Srpske građevinske firme koje su preživele period ratova i sankcija suočavaju se i sa problemom zastarele opreme i njoj prilagođene tehnologije rada. Ne retko su mašinski parkovi domaćih firmi popunjeni opremom starom dvadeset i više godina. Ipak, to po mišljenju Rodića nije prevelika briga. Mnogo je veći problem nedostatatak mladih kvalifikovanih radnika. Prošle godine se u osnovna zanimanja upisalo 11 zidara, 9 tesara i 13 armirača u celoj Srbiji. Otuda ne treba da čudi što su konkursi za poslove u građevinarstvu stalno otvoreni. Posla će biti, ali po svoj prilici neće biti onih koji će moći da ga urade.