On je dodao da je međutim "samo desetak odsto onih koji su dobili odobrenje za izgradnju napravilo sledeći korak odnosno otišli su u Direkciju za izgradnju Beograda, potpisali ugovor o zemljištu i dobili prijavu radova".
Đilas je ocenio da sigurno ima problema u primeni novog Zakona, ali da je osnovni problem u tome što investitori nemaju sredstava do počnu i završe projekte, pa tako u Beogradu ima mnogo velikih objekata u izgradnji „koji se nikako ne završavaju“.
On je kazao da je problem i u tome što nema tržišta, da narod nema para i da je sve manje građana koji su spremni da kupe stan u fazi sive gradnje, zbog lošeg iskustva.
Gradonačelnik je naveo i da država mora zajedno sa bankama da omogući povoljnije uslove otplate kredita građanima, koji su ušli u kredite od 20 - 25 godina, kada su imali plate 50.000 dinara i kada im je rata bila 25.000 dinara, jer ta rata sada iznosi više od 30.000 dinara.
Đilas je dodao da će, kao što je i ranije najavljeno, država uskoro početi i izgradnju oko 5.000 jeftinih stanova na prostoru beogradske kasarne „Stepa Stepanović“, u skladu sa Uredbom o subvencionisanju finansiranja radi omasovljenja stambene izgradnje. Na skupu sa predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji gradonačelnik je naveo neke loše primere u građevini - na radovima na hotelu „Metropol“ nema nijednog radnika, u decembru je izdata dozvola „Sorabiji“ za izgradnju velikog hotela pored „Bigza“ a još uvek niko ništa ne radi....
Đilas je pohvalio rad gradskog Sekretarijata za urbanizam i ocenio da su se zahvaljujući novim podzakonskim aktima mnoge stvari „otkočile“. Katastar je izdao više od 600 potvrda o konverziji prava korišćenja u pravo svojine bez nadoknade, rekao je gradonačelnik.
On je kazao da su počele da se izdaju i prve potvrde za konverziju sa nadokandom, što je osnov za dobijanje lokacijskih dozvola.
Član Upravnog odbora Američke privredne komore Gustavo Navaro je rekao da je oblast nekretnina već godinama glavna prepreka nekonkurentnosti ne samo Beograda već i cele Srbije i da umanjuje mogućnost privlačenja većeg obima direktnih stranih ivesticija.
- U vezi sa primenom novog Zakona o planiranju i izgradnji sprovoženje novih procedura od strane lokalnih vlasti je finalni test u sprovoženju reformi u toj oblasti - kazao je Navaro.
Gradonačelnik Beograda je pozvao članice Američke privredne komore u Srbiji da se, ako imaju nekih problema u komunikaciji sa gradskom administracijom, obrate dikretno njegovom kabinetu.
On je istakao da je najveći patriotizam za njega da se sačuvaju radna mesta i otvore nova, a govoreći o javnim gradskim preduzećima naveo je da su sva profitabilna, osim GSP - a.
Đilas je kazao da su ta preduzeća ostvarila dobit od skoro tri milijarde dinara u 2009. godini, kao i da će prvi put u istoriji polovina tog novca biti prebačena u gradski budžet, a druga će ostati tim preduzećima kako bi nastavila uspešno da posluju.
On je dodao da bi državna preduzeća, od kojih je samo „Telekom“ profitabilan „i još po neko“, trebalo da se ugledaju na gradska javna preduzeća.
Gradoančelnik Beograda Dragan Đilas istakao je da Beograd „ima snage da u naredne dve godine, uz pomoć države, krene sa izgradnjom metroa“, napominjući da se to ipak neće dogoditi sve dok se ne bude znalo kako će novac biti vraćen.
Gradonačelnik je rekao da će Skupština grada tokom leta, posle ozbiljnih studija, usvojiti odluku o tome koja će se vrsta metroa graditi.
- Trenutno radimo na tome da donesemo odluku tokom leta o osnovnim stvarima koje su u vezi sa beogradskim metroom - rekao je Đilas dodajući da se za taj projekat traže finansijeri i da je tu najvažnije kako će pare biti vraćene.
- Nećemo da užemo u projekat koji jedostavno ne može da se realizuje - rekao je on. Gradonačelnik je istakao da je za izgradnju pet linija metroa potrebno više od milijardu evra i da grad mora da zna kakva će biti saradnja sa državom na tom projektu.
Đilas je ranije najavio da će prva faza izgradnje metroa koštati oko 700 miliona evra i da će se graditi tri linije.
Prva će ići od Zemuna, preko Novog Beograda, do Trga Republike i Vukovog spomenika, druga od Vukovog spomenika ka Banovom brdu i Vidikovcu, a treća će, preko mosta na Adi Ciganliji, spojiti taj deo grada sa Novim Beogradom.