Inženjerska komora Srbije izrasla je u najveću strukovnu organizaciju u zemlji i jednu od najvećih u Evropi. Koliko se IKS promenila od osnivanja i koji su najvažniji pokazatelji njenog rasta i razvoja?

- Inženjerska komora Srbije osnovana Zakonom o planiranju i izgradnji  2003. godine, broji više od 22.000 članova, licenciranih inženjera tehničkih struka i diplomiranih prostornih planera. Od početka njenog osnivanja broj članova je stalno rastao što ukazuje na neophodnost posedovanja licence u svakodnevnom radu. Omogućili smo našim članovima da se stručno usavršavaju, kroz razne oblike edukacije, kao što su predavanja, kursevi, tribine, posete izložbama, sajmovima u zemlji i inostranstvu. Od kraja 2009. godine, svaki član Komore je osiguran od profesionalne odgovornosti u iznosu do 15.000 Eura, po štetnom događaju, koja važi na rok od godinu dana.
Saradnja sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja je na zavidnom nivou. Zajedničkim snagama trenutno radimo na izradi pravilnika o energetskom sertifikovanju zgrada i pravilnika o uslovima i kriterijumima za fizička i pravna lica koja sprovode energetske preglede i energetsku sertifikaciju zgrada. Uspešnu saradnju potvrđuje i činjenica da nas je Ministarstvo ovlastilo da obavljamo administrativno–stručne i tehničke poslove vezane za polaganje stručnih ispita, što je jedan od uslova za sticanje licence. S druge strane, ne treba zanemariti ni dobru saradnju na zajedničkim projektima sa drugim institucijama, organizacijama, tehničkim fakultetima i preduzećima.

Preduslov za ozbiljno bavljenje strukom jeste posedovanje licence . Šta ona znači za inženjere, koliko je trenutno izdato licenci,  kako izgleda postupak za njeno dobijanje,  a kako za njeno oduzimanje?

- Pristupanjem u članstvo Inženjerske komore Srbije, inženjer dobija licencu i lični pečat, čime postaje odgovorni planer, urbanista, projektant odnosno izvođač radova, a koji mu omogućavaju da profesionalno obavlja poslove iz svoje struke. Takođe, članovi imaju obaveze i odgovornost u smislu poštovanja profesionalnih obaveza i Etičkog kodeksa.
Ukoliko inženjer želi da postane član Komore odnosno da stekne licencu, mora da ispuni određene uslove u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. To su odgovarajuća stručna sprema i radno iskustvo u struci, kao i položen stručni ispit. Ukupan broj izdatih licenci je 36.255 (144 planera, 1.200 urbanista, 18.701 projektanata i 16.210  izvođača radova), s tim što član Komore može imati jednu ili više licenci. 
Ukoliko član Komore ne poštuje Etički kodeks, izdata licenca se rešenjem može oduzeti, a na osnovu  konačne i izvršne odluke Suda časti IKS, kojom je u konkretnom slučaju izrečena mera oduzimanja licence, a sve u skladu sa Statutom Komore. Statut Komore predviđa tri mere koje postupajuće sudsko veće može izreći u svakom konkretnom slučaju, u zavisnosti od težine konkretnog slučaja odnosno počinjenog dela. U pitanju su sledeće mere – oduzimanje licence na period od 6 meseci do pet godina, javna opomena sa objavljivanjem u štampi i javna opomena na sednici Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije.

Koji razlozi dovode do pokretanja postupka pred Sudom časti IKS, koliko je takvih postupaka zabeleženo i koje su mere izrečene. Može li se jednom oduzeta licenca vratiti i kako?

- U svim slučajevima gde postoji osnovana sumnja da je lice počinilo povredu profesionalnih standarda i normativa, što je bliže propisano u odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilniku o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i planera, Statutu i Etičkom kodeksu Inženjerske komore Srbije i drugim opštim i podzakonskim aktima. Od formiranja Suda časti 2005. godine, Tužiocu Komore podneto je 349 prijava.
U 2009. godini, u dva predmeta izrečena je mera – javna opomena sa objavljivanjem u štampi, a u pet izrečena je mera – javna opomena na sednici Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije. Takođe, izrečene su i dve oslobađajuće presude, a u ostalim predmetima je u toku postupak po prigovoru odnosno žalbi. U najvećem broju slučajeva, predmet spora je bio izrađivanje idejnih projekata koji nisu bili u skladu sa izdatim aktima Komore.  Vođeni su postupci i izrečene su mere članovima Komore, koji su, protivno Statutu Inženjerske komore Srbije, samostalno izrađivali duplikate pečata i iste stavljali na raspolaganje drugim licima, a u toku postupka je utvrđeno da overavani projekti nisu izrađeni od strane okrivljenih članova Komore. Takođe, oglašavani su krivim i članovi Komore koji nisu poštovali minimalne cene usluga pri učešću na tenderima, a koje su propisane opštim aktom Komore. U toku je drugostepeni postupak u vezi sa slučajem poznatim u javnosti kao “Dubljanska ulica” zbog obrušavanja temeljne jame. Od osnivanja Komore oduzeli smo pet licenci i to projektantu, izvođaču i nadzoru za rušenje u Čuburskoj ulici kao i odgovornom izvođaču radova za rušenje u ulici 27. marta.
U proceduri je i postupak protiv tri člana Komore koji su činili Komisiju za tehnički prijem objekata u vezi sa izgradnjom objekata za investitore Gorana Bregovića i Predraga Peruničića.
Inače, kada istekne period na koji je oduzeta licenca, isto lice podnosi novi zahtev za izdavanje licence.

Pored ovih, u javnosti najčešće prisutnih pitanja, značajan deo aktivnosti Komore posvećen je stručnim temama i profesionalnom usavršavanju. Možete li nam reći nešto više o oblastima i temama kojima se trenutno bavite, kao i međunarodnoj saradnji koju ostvarujete?

- Jedan od prioritetnih ciljeva Komore jeste unapređenje struke kroz  profesionalno usavršavanje naših članova. S tim u vezi, moram da pomenem Program permanentnog usavršavanja članova Inženjerske komore Srbije, koji postoji od 2005. godine. Taj program godišnje pohađa više od 1500 članova. S obzirom da Komora okuplja inženjere raznih struka – građevince, arhitekte, elektroinženjere, mašince, saobraćajce, planere i inženjere ostalih tehničkih struka, trudimo se da kroz organizovanje, kao što sam rekao, raznih oblika edukacije, pokrijemo potrebe svih inženjera, u smislu sticanja dodatnog znanja. Pratimo  savremene trendove vezane za struku, tako da bih izdvojio neke od aktuelnih oblasti kojima se bavimo, a to su energetska efikasnost, Evrokodovi. Planiramo da uvedemo i licencu koju do sada nismo imali, a značajna je. Radi se o licencama za energetsku efikasnost, pošto će svaki objekat u narednom periodu morati da ima sertifikat o energetskoj  efikasnosti, kao što to rade razvijene zemlje.
Poznato je da smo član Evropskog saveta inženjerskih komora od 2005. godine. Od početka osnivanja naše Komore uspostavili smo saradnju sa inženjerskim komorama u okruženju. Ta saradnja se, najviše, ogleda kroz razmenu stečenih iskustava, učešće u projektima globalnog obrazovanja i povezivanju inženjera.

Za razliku od Komore koja od osnivanja beleži uzlaznu putanju, građevinarstvo u Srbiji beleži negativne pokazatelje i po oceni mnogih nalazi se u najvećoj krizi do sada. Koji su razlozi ove krize i kakve su mogućnosti i uticaj Komore da se stanje popravi? Kako ocenjujete najnovije mere Vlade za pomoć građevinarstvu?

- Svetska finansijska kriza je počela sa hipotekarnim kreditima. To se odrazilo na smanjenje investicija u stanogradnji, a samim tim i u građevinarstvu. Ako je građevinarstvo u recesiji ono povlači i druge zavisne grane u industriji, kao što su industrija građevinskih materijala, bele tehnike, nameštaja i drugog.
Građevinarstvo u Srbiji je možda u najtežoj situaciji od svog postojanja. Zbog toga su mere Vlade dobrodošle, ali se mora i stalno raditi na uprošćavanju procedura za dobijanje dozvola, što je evidentno problem od usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno se dozvole teško dobijaju u Beogradu.

Kako vidite naše građevinarstvo u budućnosti i njegovo mesto u srpskoj ekonomiji. Koja su najvažnija pitanja i izazovi?

- Pored poljoprivrede, energetike i turizma, građevinarstvo mora predstavljati razvojnu granu  Srbije. Da bi se to i ostvarilo, a i zbog velikih kapacitetakoje imaju naše firme, građevinarstvo Srbije mora biti prisutno i na inostranim tržištima. Zato je, takođe, potrebna osmišljena podrška države kroz davanje subvencija i povoljnih kredita za otpočinjanje takvih poslova.

Vi ste i profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Posle izvesne krize i nedovoljnog interesovanja studenata, kakvo je trenutno stanje u obrazovanju budućih inženjera?

- Građevinski fakultet u Beogradu u poslednjih nekoliko godina beleži veliko interesovanje budućih akademaca. I ove godine se za 240 mesta na budžetu i 100 samofinansirajućih na građevinskom odseku,  kao i 40 mesta na budžetu i 20 samofinansirajućih na geodetskom odseku, prijavio 641 kandidat u prvom roku. Ovi podaci možda najbolje govore da mladi ljudi u Srbiji ponovo svoju budućnost i perspektivu vide u inženjerskoj struci, što je veoma važno za zemlju koja ima velike potrebe za razvojem, izgradnjom i zapošljavanjem.

Za kraj razgovora, profesore Šumarac recite nam kako biste definisali glavni cilj i strateški pravac razvoja Inženjerske komore u budućnosti?

- Komora je i osnovana sa ciljem promovisanja znanja, stručnosti i odgovornosti. Vlada i resorno ministarstvo su prepoznali te potencijale i zato se sve više oslanjaju na našu strukovnu organizaciju, u cilju izrade zakona i podzakonskih akata u ovoj oblasti. Mi smo spremni da pomognemo i drugim ministarstvima, kao na primer Ministarstvu pravde kod izbora sudskih veštaka. Uvek smo insistirali na tome da sudski veštaci moraju posedovati i licence Inženjerske komore Srbije. Nastojaćemo da se investicije u građevinarstvu stalno povećavaju sa ciljem oživljavanja cele privrede ali i zapošljavanja naših članova Komore.


Od osnivanja Komore oduzeli smo pet licenci i to projektantu, izvođaču i nadzoru za rušenje u Čuburskoj ulici kao i odgovornom izvođaču radova za rušenje u ulici 27. marta. U proceduri je i postupak protiv tri člana Komore koji su činili Komisiju za tehnički prijem objekata u vezi sa izgradnjom objekata za investitore Gorana Bregovića i Predraga Peruničića

Planiramo da uvedemo i licencu koju do sada nismo imali, a značajna je. Radi se o licencama za energetsku efikasnost, pošto će svaki objekat u narednom periodu morati da ima sertifikat o energetskoj  efikasnosti, kao što to rade razvijene zemlje

Građevinarstvo u Srbiji je možda u najtežoj situaciji od svog postojanja. Zbog toga su mere Vlade dobrodošle, ali se mora i stalno raditi na uprošćavanju procedura za dobijanje dozvola, što je evidentno problem od usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno se dozvole teško dobijaju u Beogradu