– Mnogi su tvrdili da je u pitanju marketing, a sada će se uveriti da izgradnja mosta preko Dunava nije bila prazna priča. Kineska Eksportna banka će finansirati njegovu izgradnju, a jedna od najvećih kineskih kompanija će graditi most. Kredit je veoma povoljan, sa kamatom od tri odsto i rokom otplate od 15 godina. Prva vozila most će preći za tri godine.
Ministar Milutin Mrkonjić je najavio da će krajem avgusta početi obnova mosta „Gazela”.Realno je očekivati velike gužve, ima li načina da se premosti ovaj problem?Beograd ima tri mosta, a ako najveći ne radi punim kapacitetom gužve su neminovne. Zalagao sam se da krenemo u obnovu „Gazele” tek kada bude završen most kod Ade Ciganlije. Država je, međutim, uzela kredite i kažu da ne mogu da odlažu početak radova. Zameram preduzeću „Putevi Srbije” što do danas nismo obavešteni o preciznoj dinamici radova. Potrebno je da znamo kada se zatvara koja saobraćajna traka, jer se neće raditi samo most, već i cela saobraćajnica od Bubanj potoka do Aerodroma „Nikola Tesla”. Poslali smo im nekoliko dopisa u kojima smo tražili da saznamo kakva je dinamika radova, ali nikada nismo dobili precizan odgovor.
Da li radovi na Savskom mostu idu ugovorenom dinamikom?
Predviđeni rokovi su ispoštovani. Firme koje su dobile posao rade ozbiljno.
Ukoliko se nastavi ovim tempom siguran sam da će biti završeni do oktobra 2011. godine.
Jeste li zadovoljni i radom komunalnihpreduzeća, mislite li daima prostora da se njihovo poslovanje poboljša i unapredi?
Ne bih izdvajao nikoga. Pomaka ima ali još dosta treba da se uradi. Mnogi se još ponašaju samo kao korisnici budžeta i ne shvataju da će sva preduzeća, izuzimajući GSP i „Beogradske elektrane”, na kraju godine morati da imaju pozitivan saldo na računu. Deo profita koji ostvare imaju obavezu da vrate u budžet grada, a preostalo da investiraju u sopstveni razvoj. Uspešnost direktora javnih preduzeća biće potpuno jasna na kraju ove kalendarske godine.
Najavili ste kompletiranje svog kabineta.Godinu dana radite bez gradskog arhitekte i menadžera. Zašto?
Moji saradnici su odgovorni, preuzimaju poslove i završavaju ih, tako da nije bilo potrebe za dodatnim angažovanjem ljudi. Do kraja meseca saopštiću ko će biti gradski menadžer. Posle toga, biće upražnjeno samo mesto gradskog arhitekte, ali će se nastaviti princip da svako može da radi sve. Zanima me suština, a ne forma.
Budžet Beograda posle rebalansasmanjen je za više od 300 miliona evra.Da li će biti ugrožena socijalna davanja? Recimo, pomoć trudnicama, porodiljama i penzionerima…
Svi socijalni projekti koje smo započeli biće i nastavljeni. Ako budemo morali da štedimo, odložićemo neke infrastrukturne projekte od kojih trenutno ne zavisi kvalitet svakodnevnog života Beograđana.
Kako planirate da zakrpite rupe u gradskoj kasi? Da li ćete morati da predložite nepopularne mere, recimo, povećanje cena komunalija i prevoza?
Ne mogu da lažem građane i kažem da će sve biti isto, kada i sami vide da im život nije isti, da su im plate smanjene. Nećemo u gradu moći da pružimo nivo servisa kakav smo planirali, ali onaj osnovni hoćemo. Očekujemo da će cena gasa biti smanjena i da ćemo uspeti da vratimo deo ogromnih, nasleđenih dugovanja „Beogradskih elektrana”. Ako cena goriva nastavi da raste, i mi budemo najskuplji u regionu, to automatski povećava troškove Gradskog saobraćajnog preduzeća, a na to ne možemo da utičemo.
Jesu li „Beogradske elektrane” tražile poskupljenje grejanja?
U ovom trenutku ne, i ovo pitanje nećemo razmatrati pre početka grejne sezone. Sve zavisi od cene energenata u tom trenutku.
Šta će biti sa „Beogradskim sajmom”, grad je takođe na šteti jer se očekivao prihod od 50 odsto od postignute cene?
Postojala je ideja da se pronađe partner kako bi se rad ovog preduzeća unapredio. Budući da je ponuda bila neozbiljna, smatram da vlasničku strukturu „Beogradskog sajma” treba napraviti tako da u njoj udeo imaju i grad i država. Potrebno je da razvijamo dalje ovo preduzeće i sačekamo da se javi pravi strateški partner.
Kakva je sudbina PKB-a?
Čekamo odluku republičke vlade da se preduzeća u društvenoj svojini prevedu u većinsko državno vlasništvo. Kada se to dogodi, razgovaraćemo da li da se PKB transformiše u gradsko preduzeće. Razdvojićemo građevinsko od negrađevinskog zemljišta i pokušati da napravimo profitabilnu kompaniju. Svesni smo, naravno, da PKB ne može na duge staze da se nosi sa konkurencijom iz privatnog sektora, ali možemo da ga unapredimo do određenog nivoa i tek onda potražimo strateškog partnera.
Da li ste napravili analizu o višku zaposlenih u gradskoj upravi?
Ne, još se radi na tome. Sve opštine proveravaju koliko ljudi je višak, a to će uskoro uslediti i u gradskoj administraciji. Posle toga ćemo redukovati broj zaposlenih, koji je sada prevelik.
Nije realno očekivati da mi u Beogradu, koji jedini u državi štedimo, dalje smanjujemo plate administraciji, jer to niko drugi nije uradio. Plate u velikim državnim firmama su nerealno visoke i kod njih prvo treba da se „seku” primanja i broj zaposlenih. Nije u redu da u „Petrohemiji”, koja je za šest meseci zabeležila gubitak od 100.000.000 evra, prosečna plata bude viša od 70.000 dinara.
Kakve su garancije Beograda da posle usvajanja zakona o uređenju prostora i izgradnji više neće biti nelegalne gradnje?
Zakon će biti usvojen 31. avgusta i sve što bude građeno posle tog dana biće srušeno. Tražimo podršku sudstva i policije jer protiv onih koji grade bez dozvole moraju da budu podnete krivične prijave. Kada prvih pet nesavesnih bude kažnjeno, neće više niko pokušavati da zida.
„Kolubara” za tužilaštvo i policiju
Pokrenuli ste pitanje o mahinacijama u Rudarskom basenu Kolubara.
Da li će neko odgovarati zbog nesavesnog trošenja para? To je pitanje za tužilaštvo koje treba da da nalog policiji da počne prikupljanje podataka. Prema onome što znamo, tamo je godišnje „nestajalo” oko 40.000.000 evra. Sa tim novcem se moglo izgraditi mnogo toga. Ovoj državi neće krenuti nabolje, ako se pusti da ovaj kriminal prođe nekažnjeno. Ljudi idu u zatvor zbog sitnijih prestupa, a neko godišnje prebaci 40.000.000 evra u privatne džepove i nikom ništa.
Stali radovi na obilaznici
Kada će biti nastavljeni radovi na obilaznici oko Beograda?
Kad god sam prošao kružnim putem, iskren da budem tamo je bilo više ljudi koji su regulisali saobraćaj nego onih koji su radili. Razgovarao sam i sa ministrom Mrkonjićem i on je nezadovoljan, rekao je da će dati nalog da izgradnja kružnog puta i obilaznice bude intenzivirana.
Ruski kredit za metro
Srbija očekuje od Rusije kredit od milijardu evra, s tim da se spekuliše da bi deo novca morao da bude iskorišćen za početak gradnje metroa u Beogradu.Da li ste upoznati sa ovim aranžmanom?
To je tačno, ali prethodno moramo da definišemo koji tip metroa hoćemo i tek posle možemo da razgovaramo o ovom projektu. Rusi nisu jedini potencijalni investitori. Ukoliko ih ima više dobićemo bolje uslove i možda ćemo početi da gradimo više od jedne linije u sledećih nekoliko godina.