„Šansu koju je Srbija propustila, izgradnjom tog tranzita, iskoristiće Albanija“, ističe Miljević.

- Da li zato što se ne zna, ili što to nikog ne zanima, tek u Srbiji niko ne pominje da su Albanci krenuli u izgradnju vrlo sličnog putnog pravca jer hoće da srednju Evropu, preko svojih luka, spoje sa Jadranskim morem. Albanci su uveliko krenuli u izradu tih projekata i izgradnjom tog putnog pravca oni će uspeti da preuzmu tranzit Srbiji. Raskidom ugovora sa koncesionarom, zanemarivanjem putnog pravca Horgoš - Požega - Jadran, Srbija je izgubila ogromnu razvojnu šansu, kaže Miljević.

-Koncesionar bi morao da investira, gradilo bi se, angažovana bi bila radna snaga, trošio bi se građevinski materijal domaćih proizvođača. I to bi u ovoj krizi donelo svežeg kapitala i obrta, nešto bi se kupovalo, proizvodilo i radilo. Ovako tržište novca i plasmana kredita je potpuno stalo i na zapadu, i jasno je da ovako krupne investicije u naredne dve do tri godine neće stizati u Srbiju.

 On zamera sadašnjoj Vladi i resornom ministartsvu, što se „u svim planovima i projektima nije i neće dalje odmaći od priče“.

 -Najavljivala se velika rekonstrukcija železničke putne mreže, pomeranje stare železničke stanice i radovi na Prokopu, zatim radovi na zaobilaznici oko Beograda, početak gradnje mosta Vinča preko Dunava, zatim izgradnja novog i paralelna rekonstrukcija starog mosta Beška. Vrednost investicija koje sam nabrojao je oko 5 milijardi evra. A radovi nisu odmakli od početka, stari i novi most u Beški, o čemu se danas puno priča je tek u istražnoj fazi radova.

Miljević ističe da je za vreme prethodnog mandata Vlade, urađeno mnogo više!

 -Vezano za Koridor 10, prethodna Vlada je preko nadležnog Ministarstva za infrastrukturu kompletirala idejne projektem dakle sa revizijom, za putne koridore: Niš-bugarska garnica u dužini od preko 100 kilometara, za koju je odabrana najskuplja ali tehnički najbolja, takozvana brdska varijanta, investicione vrednosti oko 600 miliona eura. Idejni projekat i revizija, dakle kompletno urađen je za putni pravac Niš -makedonska granica, u dužini od 90 kilometara. Tehnička dokumentacija na nivou idejnih i započetih glavnih projekata urađena je i za rekonstrukciju železničke mreže, na deonici Niš-bugarska granica.

Za putni pravac Horgoš-Požega, u potpunosti je završen idejni projekat i kompletirana dokumentacija, uključujući i elaborate za eksproprijacije. Ovaj posao radile su tri najveće srpske firme: Institut za puteve, CIP i institut iz Vojvodine, CPV.

Takođe je započeto sa izradom projekata od Požege prema Crnoj Gori, sa krajnjim ciljem- izlazak na Luku Bar. Vrednost predviđenih radova od Požege do Boljara (granice sa Crnom Gorom) je 1,6 milijardi evra.

Miljević napominje da je za ceo taj posao utrošeno puno vremena i novca.

-To je obimna dokumentacija, radilo se godinama, nažalost sve što je urađeno stajaće u fioci i čekati neku agilniju Vladu i bolja vremena.

Povodom najave Vlade o javnim radovima na infrastrukturnim projektima, Miljević kaže da je to još jedna iluzija vlasti i obmana građana.

-Prošlo je vreme akcija iz pedesetih godina i angažovanja stotina hiljada ljudi koji bi  radili na tako krupnim projektima. To je još jedna obmana građana.