Šta konkretno predviđa plan za pomoć najugroženijima?
- Pre svega način i model, naravno i novac, kako da najugroženijima država pomogne da ovu situaciju prežive. Ima više tema kojima će se taj paket mera baviti. Jedna je povezivanje radnog staža kako bi ljudi koji su pred penzijom mogli da u nju i odu. Najveći broj radnika nema novca da bi povezao staž, a završavajući taj posao, jedan broj ljudi će biti skinut sa te socijalne brige. Drugi deo mera odnosiće se na doprinose za zdravstvo. Ono što se trenutno dešava jeste da preduzeća ne uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje i onda pribegavaju jednoj konstrukciji u smislu „ne možemo da vam platimo, ako se neko razboli, idite kod lekara, platite, uzmite račun, dođite, a mi ćemo vam refundirati”. Upravo preduzeća, rešavajući na ovakav način dnevni problem, čitav sistem uvode u nerešiv problem.
Očito je da je država informisana, ali šta čeka?
- Mora se tome stati na put, kao što mora da se stane na put dešavanjima u sektoru malih i srednjih preduzeća, gde vlasnici samostalnih trgovinskih radnji zbog nemogućnosti plaćanja obaveza prema dobavljačima ugase firmu, a onda na istoj toj adresi otvaraju novu radnju. Država tu mora da se pokaže kako sistem ne bi otišao u propast.
Šta ćete konkretno preduzeti?
- Akcija je u toku. Nadležni poreski organi u svom delokrugu posluju, kao i tržišna inspekcija, i sankcionišu one koje uhvate u takvim malverzacijama. Verovatno ćemo i kroz neku uredbu onemogućiti takvo ponašanje.
Prilično je uspešno rešeno pitanje duga velikih trgovinskih lanaca prema dobavljačima. Više od 70 odsto dugova je namireno.
- Tri su modela zahvaljujući kojima je problem rešen. Podatak pokazuje da je 70,9 odsto potraživanja namireno, ima trgovinskih lanaca koji su više platili, a neki manji - manje. Trgovinski lanci su se u zavisnosti od svoje veličine dodatno i značajno zaduživali kod banaka, to su sume od 30 do 50 miliona evra. Neki su koristili kredit uz subvenciju države, neki su, poput „Veropulosa”, izvršili dokapitalizaciju, a sve to je rezultiralo da nema spornih faktura. Situacija u trgovini je bolja i priznajem da takav rezultat nisam očekivao. Smanjen je broj dana prekoračenja u plaćanju sa 22 na 19.
Imali ste razgovor i sa tekstilcima koje muči problem sive ekonomije. Planirate li još neke razgovore sa privrednicima?
- Danas ćemo održati sastanak i sa predstavnicima konditorske industrije. Razgovaraćemo o svemu što ih muči, počev od pada prometa, o ceni šećera, mleka u prahu. Nemamo nameru da nekome nešto damo, jer novca nema, već da dovedemo partnere u istom poslu za sto i da pokušamo da vidimo šta država može da učini. Zato će biti još ekonomskih mera.
Šta vam uliva optimizam kada kažete da do kraja godine neće biti rast cena?
- Nažalost, to su pad prometa u trgovini i, s druge strane, odličan rod pšenice. Dobar rod je u ovom trenutku garant niže cene svih proizvoda u poljoprivredi. Hrana zato neće biti skupa, pošto će se manje trošiti, a njena ponuda je velika u regionu. Električna energija, iako ima nisku cenu, neće poskupeti. Nemoralno je da Vlada koja limitira plate i penzije povećava cene inputa u životni standard. To važi i za komunalije.
Šta biste, kao bivši ministar poljoprivrede, poručili nezadovoljnim seljacima koji bacaju svoje maline i prosipaju mleko?
- Da nipošto ne kvare svoje odnose sa partnerima. Ništa ne znači da država podržava paore, a da, recimo, kritikuje mesare ili mlekare. Oni ne smeju da gledaju u državu kao u nekog ko rešava njihove probleme, već treba sa svojim partnerima u poslu da dugoročno ugovore svoj opstanak i razvoj.

Pogađa i mene kriza
Koliko vas pogađa kriza?
- Pogađa me zato što živim u ovom gradu,
družim se sa ljudima, i vidim da su pre svega zabrinuti za posao, imaju poteškoće sa dnevnom egzistencijom, brinu o perspektivi svoje dece, zabrinuti su za ukupna dešavanja u svetu. Živeći u takvom okruženju, normalnog čoveka ne može kriza da ne pogodi.
Ali, vas lično?
- Možda je malo nemoralno da ja sa ministarskom platom, koja je znatno viša od prosečne, koji imam porodicu, u kojoj i supruga radi, i imam relativno malu decu koja nemaju velike zahteve, o tome pričam. Ne može čovek da se oseća prijatno kada vidi da svetska ekonomska kriza uzima danak u Srbiji i da su brige i problemi običnog građanina veliki. Pri tom, ono što u Beogradu doživljavamo, samo je delić onoga što doživljavaju ostali delovi Srbije.

Veće akcize na cement i ulje
Za četiri nedelje MMF dolazi u reviziju aranžmana. Kao jedna od mogućnosti pominje se povećanje PDV-a, eventualno ponovo akciza? Slažete li se s tim?
- Protivnik sam povećanja PDV-a i akciza. Ali, kad već pričamo o akcizama, možda treba proširiti broj proizvoda koji su opterećeni akcizom.
Kojih proizvoda?
- Recimo, cement, jestivo ulje, šećer. Nije normalno više dizati akcize na benzin, jer bismo došli u situaciju da gorivo svuda okolo bude jeftinije, pa bi se pokrenuo šverc. U ovakvoj situaciji jedino logično je širiti broj proizvoda koji su opterećeni akcizama. Ne velikim, ali koje imaju dnevnu frekvenciju i donose prihode budžetu koji su potrebni.