Mirjana Jovanović,diplomirani ekonomista, šef projekta i glavni organizator ove uticajne sajamske manifestacije kaže u razgovoru za časopis „GRAĐEVINAR“ da SEEBBE više nije samo beogradski i srpski već i najveći sajamski događaj u građevinarstvu jugoistočne Evrope.
Da je organizacija međunarodne sajamske manifestacije u oblasti građevinarstva  bila prava odluka naša sagovornica ilustruje  nizom statističkih podataka  kao i velikim priznanjem koje su dobili 1998. godine kada je  beogradski Sajam građevinarstva postao članica UFI - Međunarodne unije sajmova.
-Ovaj znak nose samo vrhunske priredbe koje su sajamski događaji po svom značaju i veličini. I to je nešto što su nam preneli i izlagači i posetioci. I sa jedne i sa druge strane imamo potvrdu o vrhunskom kvalitetu sajma, a nama kao organizatorima priredbe potvrda je i to što imamo oko 90% istih izlagača svake godine. Činjenica je da sajam nosi određene troškove firmama. Ukoliko one nemaju povratne efekte od sajma, nisu baš raspoložene da izlažu svake godine. Međutim, ukoliko imate svake godine toliki procenat velikih izlagača to je dokaz da su njihova ulaganja u sajam krajnje opravdana i da su zadovoljni kako međunarodnom posetom i brojem posetilaca tako i ostvarenim kontaktima i uslugama organizatora.

Šta biste izdvojili u kratkom rezimeu rada  Sajma građevinarstva u proteklih 15 godina?
-To kretanje uzlaznom linijom od 1996. godine krajnje je uočljivo. Za proteklih petnaest godina angažovani izložbeni prostor i broj domaćih izlagača je porastao četiri puta, a broj stranih izlagača šest puta. Broj posetilaca je desetostruko povećan. To u statističkim podacima iznosi u prošloj godini: 1.082 izlagača od čega 339 iz inostranstva, 30 zemalja učesnica, 6 nacionalnih izložbi, 8 hala i celokupni otvoreni izložbeni prostor  ili konkretno  38.799 m2 neto izložbenog prostora i preko 57.000 posetilaca. Ukupan broj izlagača je bio povećan 6%, a procenat stranih izlagača u ukupnom broju 5% u odnosu na predhodnu godinu. Najveći broj stranih izlagača je bio iz Italije, a izložbeni prostor je povećan za još jednu halu.

Recite nam nešto više o organizaciji ovogodišnjeg sajma, koliko izlagača okuplja i iz kojih zemalja dolaze?
- Ovaj 36. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE počinje 13. i trajaće  do 17. aprila 2010.godine, u inače uobičajenom terminu od utorka do subote. Ove godine sajam se održava  pod sloganom „ Osvajamo nove prostore“. Predstojeći Sajam građevinarstva  biće održan u osam hala i celokupnom otvorenom izložbenom prostoru.  Očekujemo, na bazi procene u ovom trenutku, približno isti broj domaćih,  ali i  povećan broj stranih izlagača u odnosu na prošlu godinu. Sve to govori u prilog činjenici da imamo izuzetno interesovanje izlagača i da će ih i  ove godine biti više od hiljadu. Posebno bi trebalo istaći da ćemo imati čak osam nacionalnih izložbi: Italije, Turske, Hrvatske, Slovenije, Belgije, Mađarske, Grčke i Češke. Sve one će biti smeštene, kao i prošle godine, u hali 5 koja je, posle dugo godina postala, umesto „bazarske“, ponovo izložbena hala. Ta hala je rekonstruisana i renovirana i sada je najreprezentativnija hala Beogradskog sajma.
 Takođe, ove godine ćemo imati povećan broj izlagača iz Bugarske, a Mađarska i Belgija, koje su prošle godine imale samo info štand, organizuju nacionalni nastup u hali 5. Kao svojevrsno priznanje liderske uloge Sajma SEEBBE je činjenica da je, recimo Udruženje  nemačkih proizvođača profila za stolariju, odabralo baš ovu specijalizovanu sajamsku manifestaciju za jedinu u regionu na kojoj preporučuju svojim članicama da izlažu ove godine.

Sajam je bazno mesto okupljanja i predstavljanja građevinarstva, ali i prilika da se nagrade najbolji. Šta  novo donosi program ovogodišnjeg sajma?
-Poznato vam je da , u cilju daljeg podsticanja inovativnih rešenja u različitim oblastima građevinarstva, Beogradski sajam dodeljuje, na predlog stručnog žirija, nagrade „Nova vizura“ i „Posebno priznanje“ za najnovija tehničko-tehnološka rešenja koja predstavljaju naši izlagači na svojim štandovima. Ove godine, posetioci će moći, između ostalog, da vide ekološki program iz oblasti termo-izolacije IQ Therm; nove premaze za zaštitu metala, geotermalne pumpe najnovije generacije, savremena rešenja zaštite od sunca na objektima, Alubond sa teškogorivom mineralnom ispunom, CNC mašine za obradu kamena, stakla i izradu krovnih konstrukcija, panele za plafonsko hlađenje, najnovije LED osvetljenje, upravljanje automatskim sistemima pomoću otisaka prsta i mobilnog telefona kao i niz drugih inovativnih rešenja koja danas u globalnom okruženju  predstavljaju izazov u obezbeđenju opšteg društvenog napretka.

Da li su planirane i neke specijalizovane manifestacije u okviru inače tradicionalnog pratećeg stručnog programa?
- Koncepcija našeg Sajma  podrazumeva da, osim komercijalne, veliku pažnju poklanjamo i edukativnoj funkciji . Svake godine, i za posetioce i za izlagače, organizujemo bogat prateći stručni program.
Ove godine centralni događaj na pratećim skupovima je simpozijum „ENERGETSKA EFIKASNOST I ODRŽIVA IZGRADNJA U SRBIJI – Sadašnje stanje i perspektive“. Organzator simpozijuma je Beogradski sajam, Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, Trgovinska odeljenja ambasada Austrije, Danske i Nemačke i strukovna udruženja iz Mađarske. Skup će se održavati u Velikoj Sali na galeriji hale 4, od 10h do 15 h i to 14, 15 i 16. aprila uz učešće vodećih stručnjaka iz ove oblasti organizovanih od strane naše Agencije za energetsku efikasnost, kao i predavača iz navedenih evropskih zemalja sa primerima kako je u njihovim zemljama primenjen koncept energetske efikasnosti.

Sudeći po interesovanju,  kriza  u građevinarstvu kao da nije ostavila značajniji uticaj na sajamsko predstavljanje. Kako vi to objašnjavate?
-I pored  sveukupne svetske privredne krize u kojoj se nalazi i građevinska industrija, mi beležimo veliko interesovanje izlagača i u ovom momentu imamo zakupljene partere svih osam hala i dve galerije. Mislimo da je to rezultat značaja koji naš Sajam građevinarstva ima u regionu jugoistočne Evrope, ali i optimizma izlagača koji očekuju postepeni izlaz iz krize i sve veće investicije u regionu.
Kao  da  i na simboljičan način naši izlagači žele da pokažu, kako stručnoj tako i širokoj javnosti, da su „živi „ da  rade i  stvaraju nešto novo i veruju da će se i ova kriza postepeno prevazilaziti.

Kakvi su planovi za budućnost, posebno u pogledu poboljšanja uslova i dostizanja evropskih standarda u organizaciji ovako velikih sajamskih manifestacija?
- U toku prošle godine smo kompletno klimatizovali još tri naše hale, tako da će ove godine izlagačima Sajma građevinarstva, ukoliko bude toplo, biti mnogo prijatnije i u halama 1A, na sva tri nivoa hale 2 i hali 1 sa galerijom.
Nadamo se, kako se bude izlazilo iz krize, da ćemo ubuduće angažovati još dve „bazarske“ hale – sadašnje hale 10 i 11- kao dodatni izložbeni prostor za Sajam građevinarstva i tako bismo odustali od ideje da podelimo Sajam građevinarstva po robnim grupama na prolećni i jesenji deo. Mnogo je bolje, i za izlagače i za posetioce, da imamo jedinstvenu, najveću građevinsku smotru u jugoistočnoj Evropi.

Razgovor vodila,
Jasmina Uskoković
novinar časopisa GRAĐEVINAR