U poslednje tri godine od početka ekonomske krize, prodaja nekretnina u
Srbiji beleži drastičan pad. Prodaja u Beogradu pala je 30 odsto, a u
nekim gradovima u Srbiji i do 50 odsto.
Dok su cene nekretnina u svetu zbog krize padale i više od 50 odsto, u
Srbiji, i pored pada prodaje, prodavci uglavnom ne žele da se odreknu
profita. Beleži se pad prodaje nekretnina i njihovih cena u poređenju sa
stanjem 2008. godine.
Međutim, i takve cene više su nego, na
primer, 2007. ili pre toga. Iako su cena građevinskog materijala i plate
radnika daleko ispod evropskih, to ne važi i za cenu stana na tržištu.
"Mi,
inače, na tržištu nekretnina imamo previsoku cenu kvadrata i mi se tu
možemo porediti sa gradovima kao što je Beč, na primer. Mi smo možda u
rangu ili nešto niži po ceni nego što su stanovi u Beču. Kod nas tržište
nekretnina nije pokazalo tu elastičnost da, ako je stala prodaja, onda
padne i cena nekretnina", kaže ekonomski analitičar Radojka Nikolić.
Evropske
cene, ipak, ne prati i evropski kvalitet. Beograd je prepun zgrada sa
oronulim fasadama poput one koja je pala sa zgrade Muzeja grada u
Resavskoj ulici.
Tako se kvadrat stana u zgradama starim i po 80
godina, koje decenijama nisu okrečene, čiji su ulazi neuredni i
ispunjeni mirisom memljivih podruma, oglašavaju i na po 2.000 evra.
"Moram
reći, prodavci precenjuju svoje nepokretnosti i spremni su da čekaju.
Svi kažu: 'Dovoljan nam je jedan kupac' i svi čekaju tog jednog koji će
im platiti onoliko koliko njima treba. Nažalost, ne koliko vredi, nego
koliko treba", kaže Aleksandra Kon iz Agencije za promet nekretnina
"Alka".
Nerealne cene, loš kvalitet"Dok ne
bude bila jagma za dobrim i jeftinim stanovima, dotle će moći da
ucenjuju ljudi koji imaju stanove koji su gotovi i koji nisu dovoljno
kvalitetni cenama koje ne odgovaraju stvarnom stanju", kaže Aleksandra
Kon.
I kvadrat jeftine državne stanogradnje dostigao je 1.200 evra za stanove u naselju na mestu nekadašnje kasarne na Voždovcu.
"U
Beogradu na tim lokacijama nije moguće graditi stanove ispod cene koje
su date našim građanima, ukoliko se poštuju sve procedure. Mi smo
izbegli da u ovom projektu ulazimo u pravu divlju konkurenciju privatnom
sektoru, tako što će država besplatno da dodeljuje sama sebi zemljište i
da gradi", kaže ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver
Dulić.
I u ovom trenutku u najpovoljnijoj varijanti, onaj ko uzme
kredit vratiće dva ili tri puta više od pozajmljenog iznosa, a rata za
jedan manji stan je približna prosečnoj zaradi u Srbiji.
"Problem u
Beogradu, Novom Sadu sa stanovima jeste u činjenici da su cene u odnosu
na plate previsoke. To znači da je, na primer, u Zagrebu ili Ljubljani,
sa prosečnom platom potrebno 10 godina raditi da bi se stekla
nekretnina od 60 kvadrata, a u Srbiji je za to potrebno raditi 20
godina", kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
To, svakako, ne važi
za one koji kvadrat mogu da plate više od 3.000 evra u novim zgradama
na Dedinju ili Novom Beogradu, za koje, kažu u agencijama, kupaca ima.
