U postupku javnog tendera koji je vodila Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, Delta
je dobila u zakup parcelu površine dva hektara, za malo više od
milijardu dinara, i kada se parcela doda onoj koju je ova kompanija
kupila 2005. godine, dobija se ukupna površina od 4,7 hektara.
- U toku je razrada projekta kojim je predviđena izgradnja šoping mola sa skoro 70.000 metara kvadratnih prostora za izdavanje,
što će predstavljati najveći šoping mol u regionu, dvostruko veći od
Delta sitija. Očekujemo da na proleće imamo finalno rešenje - kaže za
Danas Dragana Čukić, direktorka projekta.
Ona dodaje da je proces izdavanja prostora već započet i da su sa nekim od glavnih zakupaca razgovori u toku.
- Za ovaj atraktivan projekat zainteresovani su ne samo brendovi koji su
prisutni u Srbiji, već i oni koji tek planiraju ulazak na naše tržište.
Ponudićemo nove zabavne sadržaje, kao i ekskluzivne radnje - navodi
Čukićeva i zaključuje da se planirane poslovne kule u prvoj fazi neće
graditi, ali da to ne znači da se od njih odustalo, te da će njihova
realizacija zavisiti od uslova na tržištu nekretnina. Međutim, Mahmud
Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, za Danas ocenjuje da je
izgradnja komercijalnih objekata, pa i mola na Autokomandi, uslovljena
opštim ekonomskim stanjem i razvojem države, te da u našem slučaju to
znači da nema mnogo mesta ni valjanog razloga za izgradnju novih, ali da
o poslovnoj politici privatnih firmi treba da se brinu njihovi
vlasnici.
- Postojeći tržni centri, pre svega „Delta City“ i „Ušće“, imaju
prilične probleme u poslovanju, padom cene zakupa, ali i neredovnom
naplatom zakupa. Još uvek se toleriše neredovna naplata, jer je
raskid ugovora o zakupu prilično opasan zato što za sobom ostavlja
prazan lokal. Što se tiče Deltine ideje da izgradi šoping mol na
Autokomandi, javna uprava bi trebalo da bude jako oprezna u podržavanju
te ideje, bez realnih garancija da je kompanija u stanju da projekat
isfinansira - navodi Bušatlija.
Kako objašnjava, posebno se mora voditi računa o tome da potencijalni
investitor preuzme obavezu proširenja postojeće infrastrukture i
sanacije svih infrastrukturnih problema koji bi nastali u tom delu grada
nakon puštanja u eksploataciju tako velikog objekta, za koji ne postoje
odgovarajući kapaciteti struje, vode, kanalizacije, saobraćajnica.
Takođe, Bušatlija navodi da je monumentalnost samog objekta potpuno
neupitna kada narušava ukupan, a posebno ravnomeran razvoj države.
- Podsetimo se da je praktično na toj istoj lokaciji kompanija „MPC“ s razlogom već odustala od slične ideje - kaže Bušatlija.
On, takođe, navodi da u krugu od sto metara od palate „Albanija“ već
godinama stoji prazno preko 20.000 metara kvadratnih najatraktivnijeg
poslovnog prostora, čija vrijednost je minimizirana do te mere da se
Jugoeksportova kuća u Kolarčevoj ne može prodati.
Želja tajkuna da žive od rente
- Ideja o izgradnji novih tržnih centara na teritoriji Beograda,
motivisana je, pre svega, željom naših tajkuna da žive na renti, tj.
izdavanju prostora u najam, a ne na proizvodnji razmenjivih dobara.
To pokazuje i nizak nivo poslovne kulture tajkuna i sposobnosti da se
posluje bez institucionalne pomoći političkog sistema, odnosno javne
uprave, opterećene sistemskom korupcijom. Poseban problem u daljem
razvoju države predstavlja tzv. investitorski urbanizam koji planira
razvoj pomenutih centara na atraktivnim lokacijama, ne vodeći računa o
šteti koju proizvodi - objašnjava Mahmud Bušatlija.
