- Elektroenergetski sistem je star, nepouzdan i neefikasan, jer više od polovine elektrana starije je od 30 godina, a neke će s vremenom morati da prestanu da rade uprkos programima za rehabilitaciju - navode stručnjaci Svetske banke. - Struja je jeftina, što povećava potrošnju, pa “Elektroprivreda Srbije” mora da uvozi bilansne potrebe. Zato treba podići cene od 40 do 80 odsto, razviti mehanizam socijalne zaštite, disciplinovati potrošače da plaćaju i podići energetsku efikasnost.
U sledećih osam godina, EPS će staviti katanac na deset elektrana, kako bi povećao ukupnu efikasnost sistema. Tako će se van pogona naći 1.100 megavata - termoelektrane “Kolubara” A1 do A5, termoelektrane “Morava”, gasne elektrane Novi Sad, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, kao i blokovi termoelektrana “Kostolac” A1 i A2 i “Nikola Tesla” (TENT) A1 i A2. Gotovo 62 odsto kapaciteta EPS bazirano je na proizvodnji struje iz lignita, pa zastoji i odlaganja u širenju kopova, kao što je bio slučaj u “Kolubari” sa iseljavanjem Vreoca, mogu da ugroze sistem. A zbog niskog vodostaja reka, ove zime bila je prepolovljena proizvodnja struje u hidroelektranama.
- Posle 2000. godine, mnoge hidro i termoelektrane su revitalizovane, čime im je podignuta proizvodna snaga i produžen radni vek - kaže za “Novosti” Ljubinko Savić, savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije. - Ne mislim da bi u Srbiji mogao da nastane problem 2015. godine, ali izvestan je polovinom ovog veka. Domaće elektrane proizvode dovoljno struje za potrebe zemlje, a od hidroloških prilika zavisi da li ćemo imati i nešto kilovata za izvoz.
Tržište naftnih derivata u Srbiji je već nekoliko godina stabilno, ali moguća uska grla uočena su u snabdevanju tečnim naftnim gasom i evrodizelom. Prestanak rada i remonti nekih od rafinerija u regionu, tokom prošlog leta su uslovili blagu nestašicu autogasa što je rezultiralo i poskupljenjem za nekoliko dinara po litru.
- TNG se kupuje tamo gde ga trenutno ima, on je uvek na “posebnom režimu”, i pored sezonskih nestašica, moguć je “ispad” neke od rafinerija u regionu, što može da se oseti na tržištu - objašnjava za “Novosti” Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Ruski gas
Tržište gasom u Srbiji skoro potpuno zavisi od snabdevanja u Rusiji. Jer, isporuke “Gasproma” pokrivaju gotovo 90 odsto potreba domaćinstava i privrede. Srbija je u obavezi da ugovorene količine redovno plaća, pa i ovde dotok “otežavaju” cena gasa i zakasnela naplata. Tako u “Srbijagasu” navode da je cena i sada niža za oko 20 odsto u odnosu na realnu.