Jednočasovno putovanje od Obrenovca do Surčina, prema obećanjima gradskih i republičkih vlasti od 2008. godine, do sada je trebalo da bude svedeno na svega nekoliko minuta. Međutim, izuzetno važna karika u mreži novih gradskih magistrala, drumski most, deo “sremske gazele” još nije završen, tako da se s jedne na drugu obalu Save i dalje stiže obilaznim putem.
Naime, protokol o oživljavanju radova na “zaboravljenom mostu”
čija je izgradnja počela još 1994. godine, potpisan je u septembru
2008, ali se od tada čekalo da računi “Mostogradnje” budu odblokirani
kako bi građevinsko preduzeće moglo da obezbedi potrebne finansijske
garancije.Prilikom potpisivanja protokola rečeno je da će most
biti gotov do kraja 2009. godine, a ukupan budžet za nastavak izgradnje
projektovan je na više od 1,5 milijardi dinara. Prema tadašnjim
najavama, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan obećalo je 300
miliona, a Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda 150
miliona dinara.
Prema usvojenim rešenjima most između Obrenovca i Surčina je
dugačak 1.003 metra i širok gotovo sedam metara. Njime će prolaziti dve
kolovozne trake i dve pešačke staze, a ukupna dužina mosta i prilaznih
pravaca bila bi oko 30 kilometara. Zahvaljujući
“Sremskoj gazeli” vozači bi od Obrenovca, preko mosta na Savi i
teritorije opštine Surčin za manje od pola sata stizali do autoputa
Beograd-Zagreb, a dalje bi se otvarale mogućnosti putovanja
obilaznicom oko Beograda. Njome bi i nova gradska saobraćajnica,
“Surčinska magistrala”, putnike vodila od novobeogradskih blokova ka
Ibarskoj magistrali. Takođe, ne treba zaboraviti ni pozitivne uticaje
na životnu sredinu, s obzirom na to da bi teretni saobraćaj sa
sadašnjih puteva kroz Obrenovac, Barič i Umku bio izmešten na novi put
ka Sremu. Otvaranjem mosta, dodatno bi se aktivirala i Obedska bara, kao značajna turistička destinacija. S obzirom na to da je oko 80 odsto konstrukcije mosta već
podignuto, projekat nastavka izgradnje predviđa ojačanje stubnih mesta,
fundiranje mosta, peskiranje i antikorozionu zaštitu čeličnih
konstrukcija, rad na kolovoznoj ploči i nekoliko drugih poslova. Most
je od čelične konstrukcije, sa betonskim nosačima, a trenutno ima po
jednu kolovoznu traku za svaki smer i trotoar sa obe strane.
Najvažniji posao je izgradnja prilaznih saobraćajnica (dva kraka na
surčinskoj, jedan na obrenovačkoj strani) bez kojih obrenovačka ćuprija
neće profunkcionisati. Osim kraka ka Boljevcima, na surčinskoj strani
predviđena je i drumska veza dužine 20 kilometara koja će most povezati
sa Dobanovačkom petljom, dok je pristupnica na obrenovačkoj strani od
Valjevskog puta znatno kraća. Da podsetimo, prvobitni projekat mosta predviđao je da on služi
samo kao nosač toplovodnih cevi. Odluka da se konstrukcija ojača i
proširi za drumski saobraćaj doneta je 1996. godine, kada je ćuprija u
blizini obrenovačke elektrane preprojektovana. Za potrebe
vojske most je proširen kako bi preko njega mogli da prelaze i tenkovi.
Most je sagrađen od nekada čuvene beogradske takse od 3 odsto, za vreme
mandata Nebojše Čovića, ali posle toga je potpuno zapostavljen jer ni
sa jedne strane nema izgrađen prilaz za automobile. Pre više od deset
godina prekinuta je i izgradnja vangradskog toplovoda...
