Na površinskom kopu „Drmno" u Kostolcu radi bager težak 3.000 tona, vredan 62 miliona evra, u paru sa transporterom od 1.500 tona
Na površinskom kopu „Drmno" u Kostolcu radi bager težak 3.000 tona, vredan 62 miliona evra, u paru sa transporterom od 1.500 tona
Novi bager površinskog kopa „Drmno" u Kostolcu iskopa dnevno zemljište površine sedam fudbalskih terena, visok je kao trećina Beograđanke, a težak je 3.000 tona. Ova najskuplja mašina u Srbiji, vredna 62 miliona evra, puštena je u rad pre pet meseci.
Stotine hektara iskopane zemlje, hiljade tragova bagerskih kašika i tek u daljini poneka crna gomila, okružena žutom zemljom. Radnici površinskog ugljenokopa „Drmno" u Kostolcu zovu ovaj kop „Mesečeva kora", jer on tako i izgleda. Godišnje se ovde iskopa oko 6,5 miliona tona uglja, što je petina ukupne proizvodnje u zemlji.
Jedan čoveka za upravljačem Uskoro će se u „Drmnu" vaditi čitavih devet miliona tona godišnje, jer je kop u maju dobio „pojačanje", novi bager visok kao trećina Beograđanke i težak čitavih 3.000 tona! Radnici kažu da je jedan od najsavremenijih u Evropi. Poslednja reč tehnike. Dvadesetak metara od bagera stoji i transporter. Kada rade ove dve mašine, spojene pokretnom trakom, izgledaju kao veliki kombajn koji vrše pšenicu. Ali, ovaj kombajn ima četiri i po hiljade tona i melje sve pred sobom! - I bager i transporter imaju posebne gusenice, a voze ih samo dva čoveka! Na bageru je kabina prvog rukovaoca, a na transporteru imamo drugi pult. Ove dve mašine su non-stop vezane, a kada se kreću, onda to mora da se radi simultano - objašnjava za Press šef petog BTO sistema Dragan Stević. Kada ih ne voze, ove dve mašine opslužuje 12 ljudi po jednoj smeni. Ceo sistem pored kombajna i transportera ima i odlagač, a da bi sve radilo, morali su da naprave posebnu trafo-stanicu kojom se napaja ceo sistem. Sva ta oprema teška je čitavih 17.000 tona. - Kada smo ih jednom vozili sa montažnog placa, morali smo da isključimo struju celom Kostolcu. Bio je 1. maj, pa su ljudi jedva čekali da sve opet proradi. Vozili smo ga samo 800 metara, a to je trajalo čitava četiri sata jer ove mašine mogu da se kreću najbrže pet do šest metara za minut - objašnjava Stević.
Zaposlena cela Srbija Ovo je samo jedna od anegdota jer je ceo peti BTO sistem (bager-transporter-odlagač) sklapan čitave dve godine! Radovi su počeli 2007.godine, ali pošto se kasnilo sa sklapanjem odlagača, ceo proces je morao da se ubrza. Tako se došlo se na ideju da se veće celine sklapaju u fabrikama širom Srbije i da se tako transportuju do Kostolca. Sve bi to bilo jednostavno da neki delovi odlagača nisu imali prečnik od čak 9,5 metara! Tako je jednom deo iz Beograda do Kostolca na kamionu putovao dva dana, iako se normalno stiže za dva sata. - Bilo je tu delova i većih od devet metara u prečniku, pa je onda trebalo biti jako vešt kada kamion prolazi pored neke kuće da je ne očeše - objašnjavaju nam radnici. O čitavom sklapanju ovog sistema snimljen je čak i film, pa se na njemu može videti kako ogromni deo prolazi pola metra od terase jedne dvospratnice, koja se nalazila pored puta. Inače, na celom petom BTO sistemu zaposleno je oko 150 ljudi, koji su podeljeni po smenama. Tu su pored bagerista i razni tehničari, električari, mehaničari i svi drugi koji moraju da drže sistem pod kontrolom. U Kostolcu postoje još dva bagera sličnog kapaciteta, ali su oni stariji. Stević kaže da jedan ovakav može za sat da iskopa preko šest hiljada kubika zemlje. - Tačnije, kapacitet mu je 6.600 kubika zemlje na sat. Kada je rađena proba, neki prosek je bio oko 70.000 kubika za jedan dan. Ovo je ravno površini sedam fudbalskih terena dubine jedan metar!
Počelo sa konjima Bivši direktor u Kostolcu Kosta Makar kaže da su se nekada ugalj i zemlja odavde nosila konjima koji su vukli vagonete. Ali, sada je tu pokretna traka širine dva metra, koja podseća na one na koje se stavlja brza hrana u nekim restoranima. Samo što je traka koja stoji pored našeg bagera dugačka skoro 7,5 kilometara! - Jedan konj je vukao osam vagoneta. A onda su ponekad pokušavali da im prikače i deveti. Međutim, on to oseti i onda neće da vuče - priseća se Makar starih priča o počecima vađenja uglja u Kostolcu. Kasnije je ovo postao najvažniji ugljenokop u Srbiji, a u nekim knjigama se može pronaći i podatak da je odavde krenula industrijalizacija Srbije.
Činjenice - 20 miliona kilovat-časova struje se proizvodi dnevno u privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac", što je 85 odsto ukupne dnevne potrošnje u Beogradu - 182.199 kubika jalovine otkopali su rudari površinskog kopa „Drmno" 22. septembra. Za jedan dan je skinuta zemlja sa površine koja zahvata 18 fudbalskih terena, debljine jedan metar - 177 miliona tona uglja iskopano je od 1870. godine, otkako se zvanično vodi evidencija o proizvodnji uglja u kostolačkom ugljenom basenu, zaključno sa 31. decembrom 2008.godine.
